Према легенди, још је Александар Македонски сањао да сагради највећу библиотеку коју је свет икад видео. Међутим, смрт га је омела да и у пољу науке овековечи своје име. Ипак, у нечему је успео. Основао је Александрију, град који ће наредних векова постати образовни центар света, док ће његови наследници у Египту – Птоломеји oсновати библиотеку уместо њега.

Камен темељац библиотеке која ће постати највећа у античком свету и први истраживачки центар поставио је Птоломеј I Сотер (367. п. н. е.—283. п. н. е.), оснивач династије Птоломеја. Она ће бити део Музеона – комплекса који су чинили још и универзитет и стамбене зграде где су боравили научници, опсерваторија, ботаничка башта, зоо-врт. Музеон је имао форму правоугаоника, са свих страна украшеним стубовима, између којих су стојале статуе познатих писаца и научника. На челу Музеона налазио се главни библиотекар који је уједно био и васпитач наследника египатског престола. Захваљујући царевој страсти за књигама, имали су приступ скоро неограниченим средствима.

Библиотека је била и научно-истраживачки центар. Ту су, не само радили научници, већ и живели. Они су имали бесплатан стан, храну, послугу, нису плаћали порезе и имали су високу плату.

Птолемеј II (309. п. н. е. – 246. п. н. е.) је проширио библиотеку, шаљући на све стране света своје људе који су прикупљали вредне књиге. Он је купио чак и Аристотелову библиотеку. Птолемеј III (246. до 222. п. н. е.) је издао закон којим је сваки брод који је стизао у Александрију, ако су у њему биле књиге, морао да их прода библиотеци или преда на преписивање. Стотине робова је свакоднево преписивало и сортирало на хиљаде свитака. Тако су се чувала дела највећих научника и књижевника на десетине различитих језика. Говорило се да у свету није постојала ни једна вредна књига, чија копија се није налазила у Александријској библиотеци.

У различитим временима у њој су радили Архимед, Аристофан, Ератостен, Еуклид, Страбон. Еуклид је овде направио своју познату геометрију, Аристрах је први аргументовано објаснио да у центру Сунчевог система није Земља, већ Сунце, док је Ератостен са невероватном прецизношћу израчунао површину Земље итд.

Пергамско царство – још једна држава која је настала после смрти Александра Македонског. Владари из династије Аталида (од 281. до 133. године п. н. е.) остали су упамћени у историји као покровитељи уметности и науке. Они су богатство трошили, не само на флоту у армију, већ и на науку.

Пергам је био један од најраскошнијих градова свога времена са зеленим парковима, наригационим системом, раскошним дворцима, купатилима, амфитеатру од 10.000 места и наравно библиотеком.

Библиотека коју је основао Атал I (241—197. године пре наше ере) налазила се на узвишици у згради са колонадама. У центру главне сале била је смештена огромна статуа Атине, богиње мудрости. Поред ње су се налазиле и статуе Хомера, Алкеја, Херодота и Тимофеја из Милета. Остале три просторије су биле мање и служиле су за чување свитака.

И једна и друга династија су давале огроман новац за књиге. Оне ретке су плаћане златом, због чега је дошло до раста цена и појаве фалсификата. Наравно, Александрија је имала више могућности, али се и Пергам није предавао. Наводно, једном су Аталиди купили дела Аристотела, давши за њих онолико злата колико су књиге биле тешке.

Ни Птоломеји нису штедели злато за добру књигу. Построји легенда да је Птоломеј III, у жељи да добије оригинале трагедија Есхила, Еврипида и Софокла, како би у библиотеци направили њихове копије, дао у залог 750 килограма злата. Наравно, више их никад није вратио правим власницима. Од срца се одрекао толике количине злата, јер је добио нешто од непролазне вредности.

Поред књига, борба је вођена и за научнике. Наводно, Птоломеј IV Епифан, сазнавши да његов главни библиотекар Аристофан Византијски намерава да пређе у Пергам, наредио је да га баце у тамницу где је кроз неко време и умро.

Најпознатоја епизода у рату библиотека била је забрана египатског цара Епифана 197. године пре нове ере да се извози папирус из Египта – главни материјал на којем се писало у старом свету. Трска од које се правио папирус расла је у долини Нила. Забрана је директно била уперена против Пергама. Птоломеј се надао да ће овим направити вештачки дефицит у папирусу и омести процват Пергамске библиотеке. Међутим, Пергам је изашао из ове ситуације тако што је открио свој материјал за писање - пергамент. Пергамент се израђивао прерадом танких кожа најчешће од коза, оваца, телади, магараца па и змија. Пергамент се не може ролати у свитке, већ се од њега праве књиге.

Крај супарништва између главних библиотека античког доба учинио је римски војсковођа Марко Антоније. Како пише Плутарх, Антоније је поклонио Клеопатри за свадбу 41. године пре нове ере свих 200.000 књига из Пергамске библиотеке.

Поклон је требало да надокнади губитак од 400.000 књига које су изгореле у нападу Цезара на Александрију 48. године пре нове ере. Овим је завршен рат библиотека који је трајао 150 година.

Александријска библиотека је преживела и Марка Антонија и Клеопатру и предстала да постоји тек након арапског освајања града 642. године.