Теретни бродови заслужни су за око 90 посто светске робне трговине, а укупно 1,2 милиона морнара су радна снага која често ради у опасним условима, седам дана у недељи, пише загребачки „Јутарњи лист“, а преноси Танјуг.
Јутарњи подсећа да су управо те раднике Британија, Шпанија и Холандија прогласиле „кључним радницима“ у доба здравствене кризе, али су они „дотерани до ивице“, јер раде више него што је предвиђено уговорима, преморени су, под стресом и невидљиви властима које зависе од робе коју превозе.
Међународна федерација радника у транспорту (ИТФ) примила је више извештаја о члановима посада у стањима опасним по живот и којима је онемогућена хитна помоћ у лукама, упркос томе што њихове болести нису у вези с ковидом.
Синдикати и разне поморске организације упозоравају на праву здравствену и безбедносну кризу и покушавају да лобирају код разних влада да дозволе члановима посада повратак кући.
За сада то нема много успеха, наводи загребачки дневник и додаје да се многе владе веома труде да обезбеде да њихови терети и даље неометано стижу, али примећује да не постоји једнак напор да се кућама доведу и морнари.
Европска комисија је издала смернице којима би требало да обезбеди сигурно кретање морнара и бродарских компанија и предложила је неколико лука укључујући Сингапур, Ротердам, Гибралтар и Хонг Конг, а у којима би посаде могле да буду безбедно замењене.
Али, синдикати кажу да владе држава у којима се луке налазе нису одговориле на те захтеве, преноси Јутарњи.
„Владе успевају да из иностранства допреме своје држављане кући и путнике с крузера, али 150.000 морепловаца и даље је на мору и неуморно раде како би обезбедили светски ланац допреме роба. Кућама, међутим, не могу да се врате“, каже Марк Дикинсон, генерални секретар синдиката помораца „Наутилус Интернационал“.
Кис Вирсум, капетан једног холандског брода за посебне терете, који се тренутно налази у водама код Мадагаскара, каже да га брину умор и депресија уочени код 21 морнара на његовом броду, углавном Филипинаца.
„У контакту су са породицама, али у случају да се нешто догоди, немоћни су“, каже Вирсум и додаје да се сви труде да им одрже добро расположење.
То, међутим, није једноставно, јер, каже, њиховим породицама су потребни, а неки од њих чекају и принове.
Чак и када би неко од њих успео да се врати на Филипине, земљу одакле долази можда највећи број помораца у транспорту, суочиће се са додатним проблемима у претрпаним карантинима у Манили.
Вирсум наводи да их холандски министар назива херојима и прича да су неопходни за економију земље, али се, каже, „према нама односе као према криминалцима“.
„Не можемо да сиђемо са брода ни да прошетамо или одемо на пиво, па чак ни по здравствену помоћ. У Холандију су вратили све који су били на годишњем одмору, али су на нас заборавили“, навео је Вирсум.
Један од највећих проблема је што морепловци у лукама немају уобичајена права кад је у питању здравствена заштита.
Фабрицио Барселона из ИТФ-а каже да дневно прима од десет до 15 мејлова који се односе на неки здравствени проблем, а то су само они проблеми за које се зна.
Иначе, ове седмице Међународна поморска организација упозорила је својих 174 држава чланица да ће се глобални ланац снабдевања једноставно прекинути уколико посаде на бродовима не добију замену.
„Ако 150.000 чланова посада разних бродова ускоро не добију допуст, биће то озбиљно кршење поморских правила“, упозорено је.
Неколико група, укључујући ИТФ, Међународну комору бродара и Међународно удружење ваздушног транспорта, предложиле су протокол од 12 корака којим би се морнарима омогућило да се укрцају или искрцају у одређеним лукама, својеврсним репатријацијским хабовима, одакле би могли кућама.
Стефан Котон, генерални секретар ИТФ-а каже да је њихова порука влада јасна. Не може се, истиче, наставити са оваквим начином размишљања по принципу „далеко од очију, далеко од памети“.
„Морате реаговати пре него што буде још последица по наше људе или околину“, изричит је Котон.
Прочитајте још:
