Сукоб ова два концепта, једног који се заснива на реформи политичког система ЕУ тако да се мање-више задржи садашњи облик Уније и другог који би је, уколико би био примењен, из основа променио, траје већ годинама, а расправе су кулминирале током драме британског напуштања Уније. Пандемија корона вируса и несналажење бриселских институција у њој поново је распирило политичку битку о томе како ЕУ треба да изгледа у будућности и може ли уопште да опстане.
Шта ће бити са ЕУ кад су се сагласили Сорош и Марин ле Пен
Сада, док се пандемија корона вируса смирује и приврженици и безусловни противници ЕУ, па и неутрални посматрачи констатују да је пандемија показала све њене слабости у функционалном, организационом, па и дубљем смислу, објашњава нам истраживач из Института за европске студије Душан Гујаничић.
„Сви су свесни да ЕУ мора да реформише свој начин деловања, поступања и одлучивања. Неке назнаке у том правцу видели смо од француског председника Емануела Макрона, који је, и то му се мора признати у заслуге, барем наглас, иако је поборник либералне политике, истакао мане функционисања ЕУ и покренуо талас расправа о потребној реформи“, каже он.
Макрон је, наставља наш саговорник, свестан да се ради о дугом, сложеном и неизвесном процесу. Да би га у перспективи спровео, мора да има критичан број гласова и одговарајућу подршку међу европским партнерима, што сада делује прилично неизвесно.
„Са друге стране, понашање ЕУ у првих неколико недеља пандемије потврдило је стару чињеницу да велики и гломазни системи јако тешко одговарају на конкретне проблеме у смислу ефикасности, благовремености. Заиста, прошло је више недеља пре него што је ЕУ дала неки иоле конкретан одговор“, додаје Гујаничић.
Може ли новац да надомести солидарност
Политиколог из Салцбурга Жељко Малешевић наглашава изостанак солидарног механизма на почетку пандемије — када је вирус почео да се развија, свако је гледао да спасе сопствену главу. То је, према његовим речима, у неку руку и логично, али на видело су избиле слабости ЕУ и испоставило се да се ради о Унији само у добру — како би Аустријанци рекли, само по лепом времену.
„Питање је како ће се те слабости превазићи; европске институције то покушавају преко финансирања, преко новца који ЕУ сигурно има и може да га штампа у неограниченим количинама да би задовољили незадовољне чланице. Како ће се то развијати, биће занимљиво за посматрање“, констатује он.
Може ли новац да надомести недостатак солидарности, пита се наш саговорник. Зависи како ће бити распоређен и уколико од септембра или октобра њиме буду покривени губици привреда европских земаља, поверење у институције ЕУ биће враћено. Уколико незадовољство грађана услед негативних привредних последица узме маха, ни новац неће помоћи.
Европа нација или ЕУ каква је данас
Има ли „Европа нација“ шансу? Концепт Европе као савеза независних, суверених нација, као конфедерације која би имала неколико заједничких надлежности, супротстављен је концепт европске супердржаве.
Европа нација је, према Гујаничићевим речима, концепт сличан ономе који је шездесетих година заговарао Шарл де Гол.
„Пошто је то један амбициозан подухват, иако делује зрдаворазумски исправан и политички врло одржив, не треба имати илузију да ће се створити деценијама. Јер, да би се створила Европа нација, прво мора да се разгради оваква нефункционална Европа. Не да се у потпуности распадне, али мора да се темељно реформише и да се на барем донекле новим основама успостави консензус. Притом, то ће доста зависити и од односа снага међу највећим европским државама, Француском и Немачком, пре свега“, констатује он.
Ни Гујаничић ни Малешевић не мисле да ће се ускоро створити Европа нација. Чак и када би стварање Европе нација постала званична француска политика, тешко би било пронаћи кључног савезника за такав подухват, сматра Гујаничић, док Малешевић мисли да у овом тренутку стварање Европе нација није реалан пројекат, све док не дође до конкретне поделе међу европским земљама.
„Треба да се зна да је ЕУ огроман апарат. Тешко замислив апарат по питању снаге, привредне и политичке и не верујем да тако лако може да се промени. Тим пре што сама странка госпође Марин ле Пен нема снагу да преузме власт у Француској. Такав је изборни систем, да је тешко да ће они бити најјача странка у својој земљи, а ако немате власт у својој земљи, тешко да можете да прогурате своје захтеве у читавој ЕУ“, каже Малешевић.
