Србија је на међународном финансијском тржишту продала државне обвезнице у износу од две милијарде евра. У саопштењу Министарства финансија се наводи да ће обвезнице бити листиране на Лондонској берзи, а на наплату доспевају 2027. године.
Продаја обвезница обезбеђује измиривање дугова
Према речима економисте Ивана Николића, продаја државних обвезница је добра вест јер је тиме потпуно загарантована екстерна ликвидност.
„Немамо више неизвесност да ли ћемо бити у могућности да измирујемо обавезе у наредном периоду, свакако бар до краја године. Овим смо апсолутно обезбеђени по питању тих неких изазова јер имамо своје девизне резерве, а сада смо продајом обвезница обезбедили и новац из те позајмице, па смо потпуно ликвидни према иностранству“, каже Николић и додаје да је добро то што је реч о дугорочном, а не краткорачном задуживању.
„Добро је што ће том хартијом моћи да се тргује, па верујем да ће се фокус инвеститора према Србији мењати, јер смо самим тим ту, на тржишту. Та хартија је одржива, што је добро и што ће свакако у неким будућим ситуацијама повећавати интерес инвеститора да улажу у хартије од вредности“, указује Николић.
Задуживање је тешко избећи
Како наводи Дејан Шошкић, због пада економске активности и прихода у буџету услед пандемије, било је јасно да ће Србија морати додатно да се задужи.
„То генерално није добра вест јер се увећава јавни дуг земље, али је то у оваквој ситуацији било тешко избећи. Србија је одлучила да емитује еврообвезницу и то је нешто што је наша земља радила и раније. Међутим, видимо да су услови задуживања такви да прилично надилазе услове задуживања које имају наше суседне земље. Дакле, Србија је у обавези да плати по основу тог дуга преко три посто, а истовремено имамо ситуацију да је стопа приноса на хартије од вредности Хрватске, са истим роком доспећа, отприлике дупло мања, а Бугарска је и испод један посто“, објашњава Шошкић и додаје да је Србија на финансијском тржишту добила оно што је вероватно у овом тренутку и могла да добије, али да је то ипак неповољније од неких земаља у нашем непосредном окружењу.
Али, да напоменемо да су Хрватска и Бугарска, за разлику од Србије, чланице Европске уније.
Професор Шошкић верује да ће новац обезбеђен продајом државних обвезница бити коришћен за покривање буџетског дефицита. Оно што, како наводи, треба да имамо у виду је да као држава имамо не само веће издатке због ситуације у којој смо се нашли због пандемије, већ да се суочавамо и са потпуно неизвесним падом БДП-а у наредном периоду.
„Тај пад ће бити додатни разлог да се убрзано почне мењати однос између јавног дуга и БДП-а. Дакле, с једне стране расте јавни дуг, а са друге расте бруто домаћи производ, па ће се врло брзо мењати тај параметар који је врло битан када се међународни инвеститори опредељују за инвестирање у неку земљу. Србија је урадила финансијску консолидацију претходних година до одређене мере и то је поправило нашу ситуацију, али ми ту консолидацију нисмо урадили до краја, дакле нисмо спустили ниво дуга до нивоа који је законом предвиђен, а на овај начин ћемо доћи у позицију да се тај јавни дуг повећа“, каже Шошкић.
Стимулација за привреду
Како каже, знамо да се Влада обавезала да одређена средства утроши на стимулативне мере окренуте привреди, као и на плаћање до одређене мере запослених у приватном сектору и тако даље.
„То су све ствари које доста коштају, укључујући и меру да се сви пунолетни грађани који се пријаве помогну са одређеним износом средстава линерано, а која је била доста спорна. То су дакле све неки расходи који чине ситуацију таквом да је Србија просто морала да се задужи. Међутим, оно што у читавој ствари не треба да нас много понесе то је да услови задуживања које је Србија остварила у овом тренутку на међународном тржишту нису нарочито повољни, јер се сваки тај проценат више који Србија мора да плати на међународном тржишту плаћа из буџета. Али, очигледно је да је то оно што је у овом тренутку могло да се постигне“, закључује професор Дејан Шошкић за Спутњик.
"Обим продаје еврообвезница износио је две милијарде евра, са купонском стопом од 3,125 одсто, стопом приноса од 3,375 одсто и роком доспећа од седам година, упркос томе што је почетно очекивање инвеститора било да ће се обвезница издати по већој каматној стопи. Међутим, због великог интересовања, каматна стопа је знатно смањена", саопштило је Министарство финансија.
У саопштењу НБС је наведено да је на аукцији учествовало више од 300 најугледнијих инвеститора из целог света – Европске уније, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава.
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је поводом продаје обвезница изјавила да је "после две прошлогодишње изузетно успешне емисије еврообвезница у јуну и новембру, ово још један доказ да међународни инвеститори имају пуно поверење у економију Србије, посебно имајући у виду ни мало повољне глобалне економске услове у којима је ова аукција одржана".
