Писмо које је Спутњику послао брат владике Јоаникија, преносимо вам у целости:
„Те су вредности с највишом концентрацијом биле присутне у духовним поглаварима, то јест владикама Црне Горе. Име владика у Црној Гори је и симболички и стварно уткано у оно што је есенција наше људскости, народног карактера, духовног и културног просвјећења, државотворности, части и имена Црне Горе.
Ових дана, тачније на дан Светог Василија Острошког, славе овог града, и духовног стуба Црне Горе, без икакве најаве, брутално је ухапшен владика Јоаникије и седам свештеника Саборне Цркве у Никшићу.
Као што се зна, литија за дан светог Василија није планирана од Епархије, отворено се најављивало да је ове године неће бити, мада су је неовлашћено најављивали неки лидери политичких парија.
Дан светог Василија био је велики дан у Никшићу и у Црној Гори. Духовни магнет заштитника овог града привукао је око 15 хиљада народа, који су чекали, да у славу свеца, са својим владикама прођу овим градом, што се и десило.
Иако су тим прекршене неке формалне мјере грађанске дисциплине, али ако ћемо дубље да погледамо, што смо обавезни у овом случају, владика је извршио Божију и народну вољу, дозволивши да се само прође градом, без икавих говора или бесједа.
Бесједе наших владика окупљеном народу, чуле су се само у Цркви, што припада сувереном праву духовних предводника народа, посебно у овако смутним временима. Ваљда државна власт не очекује да се љубав према Богу и народу, може ограничити комуналним и санитарним прописима. Или, ауторитет приче о корони, да буде изнад ауторитета Бога и свеца у свом народу.
Још одраније је српска црква у Црној Гори јавно, од стране челника режима обиљежена као „непријатељ“ своје државе. А то значи да је српски државотворни народ творац Црне Горе обиљежен као њен непријатељ, што је невјероватан апусрд.
Дошли смо до смисла почетка овог текста — на дјелу је најдрастичнији обрт у културном и духовном животу Црне Горе. Нова „државна“ стратегија Црне Горе има задатак да разори народне, културне и духовне конституенте историјске чојске Црне Горе, да би се стварала нека нова Црна Гора, без духа и без слободних људи. Без владика и без образа.
Дакле, да не би Црна Гора саму себе потрла, у име народа, историје, памћења, правде, части и образа захтијевамо од државних власти да хитно пусте из затвора владику Јоаникија и свештенике и да престану са разарањем носећих вриједности на којима стоји историјска Црна Гора.“
Осим Мићовића, овај текст потписало је више значајних личности из културног и духовног живота, међу којима су:
- академици: Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Миро Вуксановић, Рајко Петров Ного, Јован Делић, Ранко Поповић и Синиша Јелушић;
- књижевници: Петар Сарић, Зоран Костић, Ђорђо Сладоје, Гојко Ђого, Благоје Баковић;
- професори: Радмило Маројевић, Иван Негришорац (пред. Матице српске), Душко Певуља;
- књижевници из Црне Горе: Илија Лакушић, Новица Ђурић, Радомир Уљаревић, Андрија Радуловић, Бећир Вуковић...
