Север те земље који је доста дуго био вест дана јер је коронавирус просто косио људе у најбогатијим регијама Италије, опет је доспео у жижу тамошње јавности. Иако здравствена криза још није прошла неки нису губили време бацивши око на фирме на северу земље, ојађене због пандемије. Али ни институције нису седеле скрштених руку, па је ухапшен 91 мафијаш на потезу од Палерма до Милана и истрага је већ покренута.
Чему се ми у Србији можемо надати?
Прети ли „италијански сценарио“ и за предузећа
„Свакако да велике кризе представљају и шансе, односно изазове за појединце, неке предузетнике и предузетнике под наводницима. Свакако очекујем да један део, пре свега малих и средњих предузећа, добију неког новог власника по знатно нижој цени него што би то била релна тржишна цена, или да су се продавала пре пандемијске кризе“, каже за Спутњик економиста Саша Ђоговић.
Он напомиње да у нашој земљи институције још постоје више на папиру него што у пракси функционишу и да је зато и већа бојазан да ће неки сумњиви капитал доћи у посед неких предузећа која имају здраву тржишну основу, али су због пандемије дошла у кризу ликвидности, а могу да дођу и у кризу солвентности.
Мамац за сумњиви капитал
Овај економски аналитичар из Института за тржишна истраживања сматра врло вероватним да ће у овој ситуацији таква предузећа бити добар мамац и могућност да послуже чак и за прање новца.
„Потпуно је регуларно да у нормалним тржишним условима и развијеном финансијском тржишту ви можете да дођете у посед неког предузећа, при чему треба да се види порекло тог капитала и ко купује неку фирму како не би дошло у руке некога ко ће само хтети да опере новац“, напомиње Ђоговић, али и додаје да је у том погледу Србија у великом дефициту у односу на развијене тржишне економије.
Он подсећа да Немачка, али и већи део ЕУ посебно на њеном западу, предузима мере како би осујетили куповину њихових предузећа од стране Кине. Предузећа од стратешког интереса штите се и тако што држава откупљује корпоративне обвезнице, да би у неком моменту рехабилитације тих предузећа она поново била денационализовала.
У сваком случају намера је да се заштите та крупна и стратешка предузећа.
На удару мала и средња предузећа
Ћоговић сматра да су код нас велики системи већ приватизовани, или у поседу државе и да су на удару мала и средња предузећа која, за разлику од великих, немају акумулацију да могу да преброде овај период кризе.
На то указују и бројке. У прва три месеца ове године, обележена пандемијом, из евиденције Агенције за привредне регистре избрисано је 68 одсто више привредних друштава и 21 одсто више предузетника у односу на исти период лане. А управо мала и средња предузећа су носиоци привредног развоја. Она су према подацима из маја прошле године у Србији остварала трећину укупног БДП и запошљавала 630.000 људи што је чинило 44 одсто регистроване запослености.
Ђоговић каже да је врло тешко прогнозирати колико ће бити оних који неће моћи да преживе пандемијски удар, али сматра да ће свакако бити немали број оних који ће морати да иду у поступак стечаја и ликвидације. Мишљења је, међутим, да све не мора бити завршено на тај начин.
„Власници тих предузећа би могли регуларно, преко берзе, да емитују акције и да покушају да нађу инвеститора који би их откупио и постао можда већински власник чиме би предузеће могло да опстане. Могла би и држава да откупи одређене акције неких предузећа и по завршетку кризе да их понуди старом власнику да поново откупи те акције“.
Тако се, сматра он, држава поставља одговорно и заштититнички у односу на та предузећа која имају здраву тржишну основу, што је уједно и начин да се развије домаће финансијско тржиште које је, како каже, у запећку.
Локал би могао да помогне
Саговорник Спутњика указује и да је моменат да се локалне самоуправе одрекну својих парафискалних намета и да пласирају своје муниципалне обвезнице преко берзе и дођу до додатних средстава која би каналисали ка развојним пројектима. Када им се гасе предузећа, ко ће пунити њихове буџете, ако они и даље остају при својим парафискалним наметима, пита се Ђоговић.
Постоје, каже он, разни тржишни механизми које треба даље развијати и користити и избегавати најгору судбину која може да задеси неко предузеће, за шта је потребна координисана акција самих власника предузећа, државе на републичком нивоу, али и локалне самоуправе, како би уз помоћ тржишних механизама учествовали у спасавању већег броја таквих предузећа.
Ако њихови власници ипак буду морали да их продају он је мишљења да би се купци за њих пре нашли код куће, него у иностранству, јер су странци у овој ситуацији заокупљени заштитом сопственог капитала.
„Свакако ће на њих атаковати домаћи играчи, они који су већ етаблирани и ту нема никаквих проблема, који би претпостављам развијали то предузеће, али проблем је са онима из сиве зоне са којима имамо проблем јер имамо институције које не могу да испрате контролу таквих предузећа и шта ће се дешавати са њима у случају прања новца“, упозорио је Ђоговић.
