Црноморска флота је основана 1783. године по наређењу царице Катарине II, након припајања Крима Руском царству. Обухватала је бродове Азовске и Дњепрске флотиле, који су 13. маја упловили у Ахтиарски залив. Управо од овог догађаја Црноморска флота почиње своју причу.
Флота је учествовала у руско-турским ратовима, рату са Француском, Кримском рату и много пута је побеђивала. Али било је и трагичних страница у њеној историји.
Прва смрт: Битка за Севастопољ
Током одбране Севастопоља, након што су Французи заузели Малахов насип, постало је очигледно да је даља одбрана бесмислена, иако су у свим другим тачкама браниоци задржали своје позиције након жестоких борби.
Увече 1. (13.) септембра 1854. године, вицеадмирал Корнилов је добио наређење према коме је требало „блокирати улаз у залив, пробушити бродове и спремити их за потапање, склонити морско оружје и послати морнаре у одбрану Севастопоља“.
На војном савету Корнилов је предложио напад на савезничку флоту и наношење што веће штете, па макар и по цену губитка бродова. Односно, он је више био за величанствену смрт флоте, а не њено потапање. Међутим, с обзиром на чињеницу да би заједно са бродовима у овом случају погинула и посада, командири су се изјаснили за испуњавање наређења. Оружје и муниција са бродова су пренети на копно ради одбране Севастопоља.
Морнари су са сузама у очима из топова са обале гађали сопствене бродове. Париским мировним споразумом из 1856. године Русији је ускраћено право да држи флоту у Црном мору. Руско царство је започело њену обнову тек након Француско-пруског рата (1870-1871) у коме је пропала француска монархија.
Друга смрт: Први светски и Грађански рат
Црноморска флота је одиграла једну од одлучујућих улога у Првом светском рату. Готово цело водно подручје је било под контролом руских бродова, Босфор је миниран. Бродови Црноморске флоте су успешно уништили турске бродове, губици су били минимални. Паралелно се флота попуњавала подморницама и торпедним бродовима, појавила се нова врста трупа — војна авијација и прототипови савремених ваздухопловних формација. Укупно је флота до 1917. године имала више од 170 ратних бродова.
Међутим, Фебруарска револуција је драматично поткопала борбену ефикасност флоте, морал посаде, чему су допринели и агитатори из различитих странака. До лета, посаде су одбиле да слушају официре, командири су протерани директно са бродова, у Севастопољу је завладало разбојништво, украјински национализам је постао веома распрострањен у Кијеву, адмирал Колчак је напустио место команданта флоте. Након Октобарске револуције, Црноморска флота је коначно изгубила своју борбену ефикасност, у Севастопољу су почела убиства официра.
Црноморска војска је допринела успостављању совјетске власти, а затим се активно борила против напредних немачких трупа. Упркос Брест-литовском мировном споразуму потписаном 3. марта 1918. године, Немачка је оптужила земљу Совјета да крши клаузулу о разоружању Црноморске флоте: део бродова је пребачен у Новоросијск. У мају су Немци ушли у Севастопољ. Совјетска влада је одлучила да поплави бродове у Новоросијску како би спречила Немце да их заробе, међутим, неке од њих непријатељ је ипак одвео у турске луке.
Бела Црноморска флота је створена 1919. године и до 1920. године је имала више од 120 бродова. Учествовала је у евакуацији трупа и избеглица, а затим се претворила у руску ескадру и базирала се у луци Бизерта у Тунису до 1924. године, када је са последњег брода спуштена Андрејева застава. Формално су бродови предати СССР-у, али су остали у Бизерту јер совјетска влада није имала могућности да их поправи.
Други светски рат
Реконструкција Црноморске флоте у СССР-у је почела одмах након што су бољшевици заузели Севастопољ. До 1937. године имала је 500 ратних бродова разне класе, обновљено је на стотине борбених авиона, ваздухопловних снага, обалске и противваздушне одбране.
Црноморска флота је 22. јуна 1941. године спречила покушај Немаца да је униште у првим данима рата.
Флота је учествовала у одбрани Одесе, у керчко-феодосијској десантској операцији, у одбрани Кавказа и ослобађању Новоросијска. Извршено више од двадесет десантских операција, потопљено је више од 800 бродова непријатеља. Више од 200 припадника црноморске војске је добило звање Хероја Светског Савеза, а више од 50 хиљада људи је награђено орденима и медаљама.
У послератном периоду флота је наставила да јача, и даље је била велика сила и успешно је бранила интересе СССР-а на мору.
Распад СССР-а и враћање Крима Русији
Распад СССР-а је био озбиљан ударац за Црноморску флоту. Од 1992. до 1997. године она је постојала као уједињена флота Русије и Украјине. Споразум о присуству Црноморске флоте у Украјини је потписан 1997. Године. Према том споразуму је до 388 бродова могло бити у украјинским територијалним водама и на копну, а 161 авион на аеродромима у Гвардејску и Севастопољу. Овај документ је истекао 28. маја 2017. године.
Од 2005. године украјинске власти су више пута изјављивале могуће преиспитивање статуса Црноморске флоте Русије у Севастопољу и да после 2017. године споразум о њеном базирању у Севастопољу неће бити продужен. Међутим, 2010. године рок закупа базних центара Црноморске флоте је продужен за 25 година.
Истовремено, већ следеће године Русија и Украјина нису могле да потпишу споразум о замени бродова Црноморске флоте новим. У складу са захтевима украјинске стране, Русија је морала да се договара са њом сваки корак у замени бродова, да достави комплетну листу свог наоружања и да закључи уговоре о њиховом одржавању са украјинским предузећима.
Након враћања Крима Русији 2014. године, база Црноморске флоте у Севастопољу је прешла под јурисдикцију Русије а претходно потписани споразуми су отказани.
Данас Русија континуирано јача Црноморску флоту, у њен састав се додају нови бродови и подморнице, а на Криму су распоређени обалски ракетни системи „Бастион“. На аеродромима на Криму је базирана авијација Југоисточног војног округа.
Бродови Црноморске флоте су учествовали у војној операцији у Сирији.
Прочитајте још:
