„Као директор задруге, али и кад сам био председник месне заједнице борио сам се за интересе свих. Знао сам сваке седмице да идем у Београд, како бих се изборио за изградњу путева и боље услове наших мештана. Не одустајем док се обећање не испуни. Такав сам, ваљда ме због одлучности, упорности и амбициозности, можда и тврдоглавости, али чисте сељачке и зову Реган“, мало у шали, више у збиљи каже Власто за РИНУ, а преноси портал б92.
Задругу је основао 1985. године, како каже, практично ни од чега, на голој ледини, са само 75 ари посне земље. Отворио две продавнице, кренуо са откупом. Роћевићи и околна села на тај начин су живнула.
У периоду транзиције, када су све земљорадничке задруге у Србији пропале, а вредна задружна имовина разграбљена и распродата, роћевачка задруга је преживела, али само захваљујући свом директору који је сам водио дуге судске спорове како би спасио оно у шта је улагао свој труд и време.
„Кад прође епидемија чека ме већ договорени састанак са председником Задружног савеза Србије, Николом Михаиловићем, затим са министром за регионални развој Миланом Кркобабићем. Нама је потребна помоћ далеко мања него што су добиле све новоформиране задруге у Србији. Ако буде разумевања, а верујем да хоће, Роћевка ће брзо доживети нови процват“, тврди Власто који иза себе има и 30 година успешног рада у Македонији, где је и зарадио пензију.
На функцију директора сеоске задруге, како искрено говори, није ставио тапију. Препустио би је првом на кога наиђе у селу а да је у њега сигуран да ће да чува задружну имовину као што је он.
Док таквог не сретне и упозна, неће да узалуд троши време. Креће Реган у нови мандат с још већим еланом, вољом и плановима. И до стоте, зашто да не.