Овако Рајко Петровић из Института за европске студије види дешавања на релацији Каракас-Вашингтон и оптужбе власти у Венецуели да су САД и Колумбија организовали упад плаћеника у ту земљу почетком маја, са циљем да сруше владу у Каракасу.
Венецуела је овим поводом затражила хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација и да се установи да су владе у Боготи и Вашингтону извеле оружани напад против мира и безбедности Венецуеле и региона, као и да се јавно осуди и забрани претња или употреба силе у било којој форми против Венецуеле.
Венецуела под притиском
„САД се полако, али сигурно пребацују на своју хемисферу и покушаће да остваре још чвршћу контролу над латиноамеричком територијом, посебно јер су Трампови саветници најавили да је Никарагва следећа на реду, након што се ситуација у Венецуели реши у њихову корист. Са друге стране, режим Николаса Мадура је свестан да је доследна примена и поштовање међународног права, као и коришћење међународних институција за очување територијалног интегритета једини начин да Венецуела одоли свим притисцима“, оцењује наш саговорник и додаје да постоје земље, предвођене Русијом и Кином, које ће осудити било какав акт агресије на једну суверену, међународно признату државу као што је Венецуела.
Петровић сматра да су дешавања у Венецуели посебно скандалозна јер се одигравају у тренутку када читав свет, па и ту земљу, потреса пандемија коронавируса.
САД не пушта своје „двориште“
Он не искључује могућност да је администрација Доналда Трампа умешана у овакве покушаје.
„Мислим да је ово било „опипавање пулса“, тим пре што је пре неколико недеља Трамп оптужио Мадуров режим да заједно са Револуционарним оружаним снагама (ФАРК) из Колумбије учествује у шверцу наркотика преко Карипског мора ка САД и најавио да ће Америка користити своје морнаричке оружане снаге да контролишу тај простор. Мислим да када је реч о Венецуели постоји једна врста консензуса између Трампове администрације и „дубоке државе“ по питању тога да је Венецуела део „америчког дворишта“ и да се мора контролисати“, указује Петровић.
Према подацима венецуеланских власти, након неуспелог напада приведено је укупно 45 учесника, међу којима и двојица Американаца. Расписана је и међународна потерница за директором приватне војне компаније „Силверкорп“ Џорданом Гудром, опозиционим послаником из тима Хуана Гваида – Серхиом Вергаром и политичким саветником из Мајамија Хуаном Хосеом Рендоном, који је оптужен за организовање напада.
Америка рачуна на Хуана Гваида
На питање како гледа на тврдње о умешаности Хуана Гваида, самопроглашеног председника Венецуеле у овај случај, Рајко Петровић каже да је свега неколико недеља пре избијања пандемије лидер опозиције боравио на својеврсној турнеји у САД и у још неким западним земљама, где је добио недвосмислену подршку.
„Тешко је рећи да ли је он лично умешан у планирање и спровођење ове акције. Спекулише се да су је извели бивши амерички специјалци који су већ познати по таквим активностима у другим деловима света. Међутим, верујем да је Хуан Гваидо део те шире политичке операције да се стање у Венецуели промени и има све тешњу сарадњу са председником Колумбије Иваном Дукеом, који је пре неколико месеци направио аранжман са НАТО пактом о тешњој сарадњи. Такође, Гваидо има све бољу сарадњу са бразилским лидером Жаиром Болсонаром, који је опет проамерички оријентисан. Тако да мислим да САД и даље врло рачунају на Гваида као политичког лидера тог таласа промена у Венецуели“, закључује Рајко Петровић за Спутњик.
Венецуеланске власти тврде да је 3. маја пред зору група наоружаних колумбијских екстремиста покушала да изврши инвазију у Венецуелу преко лучког града Гваира, до којег је дошла чамцима-глисерима. Председник Венецуеле Николас Мадуро је изјавио да је циљ ове инвазије било његово убиство. Власти Колумбије и Сједињених Америчких Држава демантовале су ове оптужбе.
