„Да ли је Црна Гора у стању да успостави владавину права која није само императив европске интеграције, него превасходно нормалног и цивилизованог живота у нашој држави? Или постоје субјекти друштва који имају ексклузивна права, као што је случај са СПЦ, која би да управља Црном Гором, да јој одређује карактер и будући развој?”, рекао је Ђукановић на конференцији за новинаре, преноси РТЦГ.
Он је казао да ће све што је отето од Црне Горе бити опет у власништву државе, колико год се неко томе противио.
Коментаришући последице усвајања Закона о слободи вероисповести, Ђукановић је поручио да је суштинска дилема око тог акта да ли Црна Гора треба да унапређује владавину права.
„Да ли Црна Гора треба да новим законима усагласи прописе са ЕУ стандардима и замени законе старе скоро пола века? Ја мислим да је одговор – да”, казао је председник на Цетињу.
„Да ли Црна Гора треба да одустане од такве своје потребе, кад год се део друштва побуни одговор је – не”, казао је Ђукановић и додао да закон треба Црној Гори и да је због тога донесен.
Закон је отворио многа питања, нека су се показала на површини то је питање имовине, где се држава суочила са отпором СПЦ, казао је црногорски председник.
„Све што је неко на законит начин стекао у Црној Гори срећно му служило. Све оно што је отето од Црне Горе биће опет у власништву државе Црне Горе, колико год се неко томе противио”, поручио је Ђукановић.
Обновили смо државу, па морамо и цркву
Он је истакао да ниједној верској заједници, па ни СПЦ, не припада право да присваја туђу имовину, да се одупире судској провери катастарских евиденција црквене имовине, да не плаћа порез и да илегално уводи свештенике у државу.
Додао је да су понудили СПЦ да буде део решења обнове самосталне православне цркве у Црној Гори, баш онакве каква је постојала до 1918. године.
„У међувремену смо обновили државу, па морамо обновити и цркву. Они за сада ту понуду одбијају и неће им бити први пут ако пропусте једну изгледну шансу. У том случају преостаје им да наставе да буду црква националних Срба у Црној Гори, тада би морали да створимо и цркву националних Црногораца у Црној Гори. Не мислим да је то добро решење. Мислим да је боље решење да имамо православну цркву која ће имати своје вернике. У том случају порадићемо озбиљно на формирању православне цркве националних Црногораца, јер мислим да би свако другачије поступање државе у односу на то питање било неодговорно према својим грађанима”, нагласио је Ђукановић.
Кроз расправу о Закону о слободи вероисповести показале су и намере СПЦ, навео је председник Црне Горе.
„Расправа о том закону је отворено указала на очигледну амбицију да се преко одређених структура које представљају инструмент великодржавног национализма преузме контрола над стратешким путем развоја, односно да се преузме судбина Црне Горе у своје руке, а сигуран сам да онда судбина не би била добра и да би то водило крају Црне Горе и приношењу Црне Горе на жртвеник ’велике Србије‘”, поручио је Ђукановић.
Одговор државе је јасан.
„Моја порука је јасна – не нудите нам те окрвављене формуле за будућност Црне Горе и Балкана, нећемо их никада прихватити”, истакао је Ђукановић.
Он је питао „да ли је Црна Гора демократско мултиетничко друштво, или средњевековно теократско, српско, како нас подучавају црквени великодостојници”.
„Да ли је Црној Гори место у Европи, тиме и у западној хемисфери, или на супротној страни? Из тога, логично, и да ли Црна Гора треба да постоји, будући да је већ направила толико ’погрешних‘ избора у ових 14 година, или неко други треба да доноси одлуке у њено име?”, упитао је Ђукановић.
„И не мање важно, треба ли Црна Гора да остане непоколебљива у одбрани тековина антифашизма, или ће прихватити самозване месије који нам се препоручују да мире живе и мртве? Да, ако добро читам, мире фашисте и антифашисте”, додао је председник Црне Горе.
„Мој одговор је кристално јасан. Црна Гора није непромишљено изабрала. Наш избор је независност и сувереност. Наш избор је мултиетничност. Наш избор је европски систем вредности. Наш избор је НАТО као гаранција стабилности. Наш избор су заштита и афирмација људских права и слобода, укључујући и слободу вероисповести, при чему свака верска заједница може бити само равноправна са другима и само део друштва, а не пандан држави. И наш избор је заувек, шта год видели у нашем окружењу, антифашизам као непролазна вертикала хиљадугодишњег црногорског трајања”, рекао је Ђукановић.
Он је рекао и да је Црној Гори место у Европској унији и да се око тога не премишља.
Упитан да прокоментарише изјаве митрополита црногорско-приморског Амфилохија „да му нису сметале руске паре кад је правио државу и постао председник”, Ђукановић је рекао да није никоме дужан ни он, ни Црна Гора.
„Вјерујем да се митрополит мало занео... Нисам дужан никоме, нити је дужна Црна Гора, ни Западу ни Истоку”, казао је Ђукановић.
Прочитајте још:
