Прво што је ван памети, како Шијаковић каже, јесте обезбеђивање инфраструктуре за „цркву националних Црногораца“.
„Да би нешто постојало као црква, треба обезбедити инфраструктуру! То би било карикатурално и комично, да није трагично и потенцијално може да буде још трагичније“, констатује Шијаковић.
Када се говори о Српској православној цркви, она, признаје наш саговорник, у свом називу има национални моменат, као последицу историјских околности — то је црква око које је један конкретан народ сачувао свој идентитет. У канонском и догматском смислу, СПЦ је црква свих православаца на простору своје канонске јурисдикције.
„Конкретно у Црној Гори, сви православни верници, независно да ли су Срби или се осећају као Црногорци, иду у ту цркву јер је то њихова црква, одувек је доживљавају као своју. И то је црква која свима њима задовољава и испуњава све њихове верске потребе и никога не пита шта је по националности или по политичком уверењу“, објашњава Шијаковић.
Скојевац теолог прави цркву у Црној Гори
Веома је интересантно да је један „скојевац“ и некадашњи најмлађи члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије постао стручњак за теологију, црквена питања и црквену историју, додаје он.
„Када један атеиста и некадашњи комунистички функционер, човек који је некрштен, има амбицију да ствара цркве и вере, то је онда карикатурално и нормалан човек не зна шта о томе да мисли. Ово, у историографском смислу, јесте једна фантазмагорија, која треба да послужи да се замагли истина коју сви знамо. Али ово је један план који се систематски изводи већ дуже времена“, каже Шијаковић.
Црногорски председник се, подсећамо, на конференцији за медије осврнуо и на наводну понуду СПЦ „да буде део решења обнове самосталне православне цркве у Црној Гори, баш онакве каква је постојала до 1918. године“.
„У међувремену смо обновили државу, па морамо обновити и цркву. Они за сада ту понуду одбијају и неће им бити први пут ако пропусте једну изгледну шансу. У том случају, преостаје им да наставе да буду црква националних Срба у Црној Гори, тада би морали да створимо и цркву националних Црногораца у Црној Гори… У том случају порадићемо озбиљно на формирању православне цркве националних Црногораца, јер мислим да би свако другачије поступање државе у односу на то питање било неодговорно према својим грађанима“, нагласио је Ђукановић.
Трећи покушај
Данашња Црна Гора „не представља обнову било које Црне Горе која је икада постојала“, уз два изузетка — када су Аустријанци у Првом светском рату покушали да направе своју Црну Гору и када су у Другом светском рату Италијани покушали да направе своју, каже Шијаковић.
„Са том обновом, ова такозвана обнова има највише сличности. Са традиционалном и историјском Црног Гором, а то је нешто што је општепознато и детаљно познато, ова Црна Гора нема никакве везе. Са традиционалном Црном Гором има везе народ који је устао против инжењеринга новог идентитета“, наглашава он.
