Серија пешчаних олуја под називом „посуда прашине“ погодила је средњи део САД и Канаде тридесетих година прошлог века, баш у време Велике депресије, претварајући, заједно са сушом, плодне њиве у пустињу, а чак су их описали и познати амерички писци, као што је Џон Стејнбек у својим „Плодовима гнева“.
Та временска непогода, за коју се сматрало да се догађа једном у сто година, све је изгледнија, сматрају аустралијски научници са Универзитета Јужни Квинсланд, који су свој рад објавили у часопису „Нејчр клајмат чејнџ“, преноси АФП.
Како наводе стручњаци, вероватноћа за такве догађаје у САД двоструко је повећана услед климатских промена, па би сада „посуда прашине“ могла да се догоди једном у сваких 40 година. Ако глобалне температуре порасту за више од два степена у просеку, такве олује могле би да се догађају једном у 20 година.
Не само да њихова учесталост може да се повећа, већ ће бити и јаче него она која је последња упамћена, јер би пораст температуре и суше могли да прореде вегетацију, каже Фредерика Ото са Универзитета Оксфорд, која је коаутор студије.
Како се наводи у студији, пољопривреда би овом појавом, и поред модернизације, могла да буде тешко погођена, јер се велики део наводњавања у САД ослања на подземне воде, које би такође биле погођене сушом, а већ су у доброј мери исцрпљене.
Научници кажу да велике обрадиве површине, као и оне на којима се гаји само једна култура, попут кукуруза или пшенице, те недостатак природне вегетације, поспешују услове за ерозију тла и стварање „посуде за прашину“.
„Ако нигде немате дрвећа, много је теже држати воду у земљи. Врста усева које узгајате и величина поља утичу на то како тло може задржати воду“, каже Ото.
Тим Коуан, професор Универзитета Јужни Квинсленд и водећи аутор студије, каже да су се фокусирали на утицај пораста температуре, али да и начин коришћења земљишта има велики утицај на ову појаву.
Претходна студија која се бавила овим питањем показује драматичне опасности од нове „посуде прашине“.
„Четворогодишње смањење производње пшенице, какво се због ’посуде прашине‘ догодило тридесетих година прошлог века, у великој мери смањује снабдевање брашном и његове резерве у САД, а негативно утиче и на стање на светском тржишту“, каже Алисон Хеслин са Колумбија универзитета, која је водила то истраживање.
Према налазу тог истраживања, после четири године амерички извоз жита би се преполовио, док би залихе биле смањене за 94 одсто.
Још једно истраживање, објављено у часопису „Сајенс“, наводи да је запад САД ушао у период „мегасуше“, четврти у последњих 1.200 година, који би могао да потраје деценијама, па чак и вековима.
Прочитајте још:
