„Честице песка, суспендоване у атмосфери, спирала је киша изнад наше земље. Облак који је из северних делова Сахаре подигнут у атмосферу, југозападним ваздушним струјањем стигао је у временском интервалу од дан-два. Будући да је реч о малим концентрацијама, песак, осим што запрља прозоре, кола или терасе, практично нема утицаја на здравље људи. Прогностичка карта транспорта песка, израђена у РХМЗ, потврђује да ће наше подручје бити под утицајем овог природног аеросола и у среду 20. Маја“, објашњава Николић.
Просечно, између марта и октобра, сваке две до три недеље, на наше подручје стиже одређена количина песка из различитих делова најпознатије светске пустиње.
У питању је природни процес, подстакнут, како каже проф. Николић, јаким приземним ветром у пустињским крајевима, који подиже ситне пешчане честице са површине. Атмосферска струјања могу да пренесу ове честице више од хиљаду километара далеко од извора.
„Истраживања су показала да пешчани аеросол има значајан утицај не само на пустињска подручја, већ и генерално, на климу и животну средину ван пустињских области. Овај минерални аеросол најбољи је природни агенс за формирање облачности на температурама нижим од нуле. РХМЗ развија методологију побољшања прогнозе времена укључивањем ефеката песка на облачност и падавине, у оквиру ЦОСТ ЕУ пројекта“, каже директор Завода.
