„Све оне који припадају мојим назови пријатељима, а користе речи ’да смо спровели геноцид‘, да смо поступали као Менгеле, људи у које сам уложио и времена и енергије, не желим ни да чујем, па ни да видим. Такав излив мржње од људи које годинама познајем, са некима сам провео и доста времена... нисам очекивао, а понајмање заслужио“, написао је др Кон.
Додао је да је „српски сценарио одбране од ковида 19 сачувао најмање хиљаду живота“.
„Биће могуће дати тачну процену тек на крају светске пандемије. Сви разговори о томе да ли је требало или не ванредно стање потичу од људи који појма немају у каквој ситуацији је започела пандемија, а посебно живе у заблудама да су могле да се спроводу разне врсте неопходних набавки само са проглашењем епидемије. Прошла пандемија свињског грипа 2009/2010 показала је погубност таквог начина рада и коришћење тендера у ванредним околностима. Тада, 2009. године, радило се искључиво по важећим прописима, што је на крају завршило са афером вакцине, иако је тадашња директорка Фонда чинила да све буде по закону, свесна да је то било под озбиљним надзором и контролом. Ипак је завршила у затвору девет месеци потпуно невина“, тврди др Кон.
Како каже, могли бисмо „да се сликамо без ванредног стања и могућности директних набавки“.
„Наћи ће се правници који ће објашњавати... и говорити супротно. Увек се нађу. Говорим о ономе што је живот показао. И онда и сада миљама сам био далеко од спровођења набавки, а и потпуно ми је било свеједно како се спроводе, јер су то радили други у складу са законом и овлашћењима. Ту лежи највећа и суштинска заблуда мог пријатеља проф. Зорана Радовановића, која траје преко десет година.
Ако нешто представља највеће моје искуство непосредно из ове ситуације, то је да се у условима пандемије мора проглашавати ванредно стање, а не само проглашавати епидемија са ванредним мерама. То би требало за убудуће законом регулисати за било коју будућу пандемијску ситуацију. Тако је у Србији лакше и ефикасније. Без проглашења ванредног стања у овој пандемији била би највероватније масовна смртност“, каже др Кон.
Према његовим тврдњама, „идеја да је могуће подићи степен позорности становништва у Србији само препорукама и причом је ’фатаморгана‘, односно најтежа могућа заблуда“.
„Позорност која је добијена проглашењем ванредног стања, могла се у случају да тако није учињено добити само масовним умирањем, као што се догодило у Нишу након уласка вируса у Геронтолошки центар“, написао је познати епидемиолог.
Додао је да има „лично неупоредиво више замерки од било кога и знам о пропустима више од било кога ко се прави паметан после битке, али и у току саме битке“.
„О томе ћу тек писати, иако ме то озбиљно кошта здравља, па и дужине живота за који мислим да је најмање битан када су овако значајне теме у питању“, нагласио је др Кон.
Поновио је да не жели да се бави политиком и да „о томе како је и коме одговарала пандемија политички, нека говоре политичари, али и сви они који се лако пецају на то“.
„Тај који мисли да сам био нечији ’колаборациониста‘, како ме је назвао један ’пријатељ‘, јесте потпуно острашћена будала, али и сви слични њему нису далеко“, каже епидемиолог.
„Своју улогу сам обавио. Ковид 19 се сигурно гаси. Пред својом породицом и преосталим пријатељима стојим и даље непоколебљиво и стабилно са уверењем да је урађен један сјајан посао у којем су здравствени радници били истински хероји, а читаво друштво и Србија за свега десетак дана ће моћи да кажу да су сузбили епидемију и да сачекају само да истекне време од 28 дана без болести и да прогласе победу“, закључио је др Кон.
