Руски експерти тврде да овај „Панцир“ није посебно интересантан турској војсци и уопште НАТО-у, јер је реч о извозној верзији направљеној у другој половини деведесетих година прошлог века.
„Мислим да ту ништа није критично. Можда ће извући неке закључке, али не бих рекао да је ‘Панцир’ баш толико тајно оружје, из простог разлога што је развој савременог оружја те класе приближно исти у свим земљама-произвођачима. Када би се радило о ултра тајном оружју које користи посебне тајне легуре, онда би требало да се забринемо“, каже за Спутњик руски војни експерт Александар Жилин.
Он је подсетио на случај када је совјетски пилот Виктор Беленко, пре скоро четири и по деценије, отео тада нови ловац Миг-25 за чијим су перформансама трагале стране обавештајне службе и пребацио га у Јапан. Беленко је добио политички азил у САД, а у Совјетском Савезу је проглашен за издајника.
Жилин напомиње да је то била катастрофа и да СССР дуго није могао да се опорави од тога, јер су ривали добили информације о најсавременијем авиону, али истиче да се таква прича сада не може поновити.
„Када је реч о ‘Панциру’ ту нема ничег тајног. Наравно, не бих хтео да га Турци дају Американцима, али видећемо како ради наша дипломатија“, каже Жилин.
Борбени потенцијал „Панцира“ је увек исти
„Панцир“ већ користе многе земље: Србија, Ирак, Иран, Алжир итд. И Русија је одавно усвојила концепт о испоруци оружја другим земаљама, према којем сва војна техника која се продаје у иностранству носи ознаку „Е“, што значи да је реч о извозној верзији, која се разликује од оне коју користи руска војска.
„Сви произвођачи оружја праве разлику у зависности да ли војну технику производе за домаће тржиште или за извоз. Разлика има доста и те разлике везане су за експолоатацију, обезбеђивање муницијом, електроником, дефинисањем „пријатељ—непријатељ“... Али, борбени потенцијал се не разликује. Не може се рећи да постоји комплекс Х који се користи у Руској Федерацији и да ће он, ако га Индија купи, постати слабији, лошији или мање поуздани. Систем аутоматског препознавања ко је пријатељ, а ко непријатељ се не даје никоме, јер би тако Русија у неком тренутку могла постати ‘непријатељ’. Постоје само нијансе које се не могу предати“, објаснио је Жилин.
Руски стручњаци за наоружање објашњавају да су у војној техници која се продаје у иностранству многе борбене и функционалне могућности ограничене или уопште нису обухваћене пакетом испоруке. Например, извозне варијанте „Панцира-С1Е, „Тора-Е2“, „Викинга“ и „Искандера-Е“ су другачије од оних које се испоручују руској војсци.
На исти начин делују и други светски произвођачи оружја. Сваки од њих ствара две варијанте оружја — једна најсавременија - за себе, а друга, с нешто ограниченим могућностима, за извоз, док купци добровољно пристају на ослабљену верзију.
Дозволе за испоруке руског оружја за извоз издаје Федерална служба за војно-техничку сарадњу при Министарству одбране. Управо та служба одлучује које модификације оружја могу бити испоручене у иностранство без угрожавања руске безбедности.
Прочитајте још:
- Шта све може "Панцир" који брани српско небо
- „Панцир“ добија нову хиперсоничну ракету — бржу и убојитију
- „Панцир“ брани руско небо: Војне вежбе Северне морнарице /видео/
