„Летели су изнад Беле куће и цивилне инфраструктуре, пратили су где би могао да се налази председник: (базу) 'Камп Дејвид' или Бедминстер (место где се налази Трампов голф клуб). Дакле, нису се на прави начин придржавали Споразума“, рекао је О'Брајен за „Фокс Њуз“.
Одговарајући на питање да ли ће Бела кућа напустити и Споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3), као што се догодило са Споразумом о отвореном небу, О'Брајен је рекао да такав сценарио не сматра вероватним.
„Руси желе пуну контролу над наоружањем, као и ми, тако да сам опрезно оптимистичан поводом тога да ћемо почети да напредујемо када је реч о СТАРТ-3“, рекао је саветник и додао да ће Америка ускоро преговарати с Русијом о контроли над наоружањем.
Истовремено, Пентагон је саопштио да ће САД размотрити могућности стављања на располагање додатних снимака руске територије савезницима након повлачења из Споразума о отвореном небу.
“Сједињене Америчке Државе биле су у блиском контакту са нашим савезницима и партнерима поводом нашег ревидирања Споразума, и истражићемо могућности пружања додатних резултата савезницима како бисмо ублажили последице било каквих недостатака које могу да настану услед повлачења из Споразума“, наведено је у саопштењу.
Подсетимо, Трамп изјавио је у четвртак изјавио да ће Америка изаћи из Споразума о отвореном небу, због тога што га, како он каже, Русија крши.
Раније је „Њујорк тајмс“ објавио, позивајући се на високо рангиране званичнике у америчкој администрацији, да ће званични Вашингтон у петак обавестити Русију о изласку из Споразума о отвореном небу. Амерички лист пише да излазак Америке из овог споразума може да значи да амерички председник Доналд Трамп нема намеру да продужи основни споразум између РФ и САД о мерама за даље смањење и ограничење стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ 3), који истиче 2021.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Он је на снази од 2002. године и омогућава земљама-учесницама да отворено прикупљају информације о оружаним снагама и активностима других. Споразум су потписале укупно 34 државе.
