Дан Независности Црне Горе обележен је у сенци тензија поводом доношења Закона о слободи вероисповести и политичког обрачуна власти и опозиције. Кнежевић сматра да 21. маја 2006. године крађом на референдуму није обновљена никаква независност нити државност, јер је Црна Гора имала свој државни интегритет и у заједничкој држави са Србијом много пре него што се појавио Мило Ђукановић.
„На жалост, обистинила су се наша упозорења да је створена приватна држава неколицине људи који су повезани са криминално-тајкунским структурама које су заробиле црногорско друштво. Сатисфакцију ми дају они који су гласали за независност пре 14 година, а сада говоре како се кају и да не могу да верују у шта се њихова држава претворила“, каже Кнежевић.
Мило Ђукановић ради на стварању „косовске православне цркве“
На немиле сцене из неколико градова у Црној Гори и хапшења свештенства, реаговала је и званична Москва упозоривши да би вештачко раздвајање верника, укључујући и подло мешање споља, могло да има озбиљне последице по регион. Кнежевић наглашава да веома поштује то што Русија има јасно прокламован дипломатски став да не жели да се меша у унутрашња питања других држава.
„И са овим саопштењем се није умешала у унутрашње ствари, само је јасно констатовала ситуацију да се ми налазимо у једној комплексној, тензичној атмосфери која је на ивици грађанских сукоба“, каже наш саговорник.
Имајући у виду оно што је Мило Ђукановић пре неколико дана изјавио на Цетињу, додаје он, схватили смо као објаву грађанског рата, a то је објава рата православљу, не само у Црној Гори, већ свугде.
„Он кроз формирање такозване ’партијске-црногорске православне цркве‘ не жели само да отме имовину Српске православне цркве у Црној Гори, него жели да буде део једног регионалног пројекта стварања ’косовске православне цркве‘ где би наше духовно, историјско наслеђе на Косову и Метохији, наслеђе из ког је потекла и Србија и Црна Гора, припало албанским терористима. Припало би једној квази-држави насталој на геноциду, на погрому српског, црногорског народа и осталог неалбанског живља“, рекао је Кнежевић.
Русија угрожавала Црну Гору 2016, а Србија данас
„Односи Србије и Црне Горе су значајно нарушени не кривицом Србије, већ Црне Горе“, оцењује један од лидера Демократског фронта. Он каже да је настојање Мила Ђукановића и његовог режима да формира партијску цркву покушај да асимилује српски народ у Црној Гори пред попис 2021. свакако морао наићи на одговор нашег патријарха Иринеја, председника Србије Александра Вучића и српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.
„За разлику од Ђукановића и његових сатрапа, они нису слали никакве нападачке нити офанзивне поруке које би допринеле паљењу атмосфере али су јасно саопштили да имају обавезу да бране и српски народ и Српску православну цркву где год се налазили, јер је сасвим очигледно да у овом тренутку Ђукановић игра на нову карту угрожености Црне Горе. То је радио и 2016. када је Црна Гора наводно била угрожена од Русије, а сад поново пред изборе, који би требало да буду у септембру, угрожена је од Србије“, објашњава Кнежевић.
Он каже да је то та Милова стара карта подела која у потпуности оставља по страни неке много компромитујуће и неке много опасније ствари, а тичу се њега и његове породице, односно једне бесомучне пљачке нашег друштва почев од његовог доласка на власт па ево до данашњег дана.
Црна Гора жариште обрачуна криминалних кланова
Црна Гора се, према мишљењу Кнежевића, налази у својеврсној економској пандемији и све оно што нас очекује следећих месеци представљаће велики изазов за друштво. Он тврди да се та земља налази пред банкротом и да ће бити веома тешко сервисирати опште потребе. Подсећа да је недавно црногорски министар финансија саопштио да је месечно потребно 300 до 350 милиона евра, а да тај новац држава нема.
„Застали су радови на ауто-путу, туристичка сезона је под великим знаком питања, а недавно смо имали и један скандал. Пре две недеље је брод под црногорском заставом заплењен у Немачкој, чланови посаде су ухапшени, јер су шверцовали пола тоне кокаина. На улицама Немачке та заплена кошта таман тих недостајућих 300 до 350 милиона евра — ја се плашим да је Црној Гори једина извозна грана у овом тренутку кокаин“, рекао је Милан Кнежевић.
„Оно што забрињава јесте чињеница да је то све време знала међународна заједница, да је ћутала, а да се Црна Гора сада налази и пред једном врстом безбедносног изазова да не постане глобално жариште обрачуна криминалних кланова, јер је регионално постала већ одавно“, додаје он.
Опозиција у једној или две колоне на изборима
Иако су постојале незваничне информације да би грађани Црне Горе могли на бирају посланике и током лета, Милан Кнежевић сматра да ће то ипак бити у првој или другој недељи септембра. Он наглашава да опозиција мора да нађе најмањи заједнички именитељ како би могла да направи стратегију, не би ли победила Мила Ђукановића.
„Нажалост, ми се тренутно налазимо у вд. стању — имамо вршиоца дужности на позицији врховног државног тужиоца, вршиоца дужности на позицији специјално државног тужиоца, немамо заокружен судски савет, немамо заокружен Уставни суд, немамо изгласан изборни закон који је требало да се изгласа са две трећине. У таквом стању нас очекују избори који ће бити сигурно обележени различитим злоупотребама“, убеђен је Кнежевић.
Ипак, он подсећа да се то десило и 2016. године када је Ђукановић морао да инсценира такозвани државни удар, али је и у тој атмосфери опозиција имала 39 мандата, а Ђукановић 35.
„Да тада није било странака мањинских народа које су подржале Ђукановића, он не би могао сам да оформи парламентарну већину која у црногорском парламенту чини 41“, додаје наш саговорник.
„Верујем да опозиција у једној или евентуално у две колоне може да победи Мила Ђукановића и њему је то јасно. Због тога је и отпочео убрзане изборне активности, промовишући мере Националног координационог тела, тако што прогони СПЦ и верујући народ у Црној Гори, а са друге стране злоупотребљава све механизме државе, како би што дуже били у изборној кампањи, верујући да ће моћи да обнови већину“, рекао је Милан Кнежевић.
Прочитајте још:
