Појавом лепог времена и бујне вегетације створени су услови који погодују крпељима, а укидањем ванредног стања у Србији и боравка људи у природи појачан је број оних који постају мета ових паразита.
О томе колико су они опасни и како можемо да се заштитимо за Спутњик је говорио др Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију.
Шта је заштита од заражених крпеља у природи
„Они који користе дворишта морају сами да спроведу мере кошења и уређивања, да немају запуштене делове, да имају део око куће који је са шљунком или са покошеном ниском травом и наравно могу сами да испрскају зеленило, пошто постоје инсектициди који могу да се набаве у пољопривредној апотеци, а делују против крпеља“, каже Алексић.
Наш саговорник истиче да је најбоља заштита од крпеља у природи ношење дугих рукава, и покривање главе. Након сваког боравка у природи неопходно је детаљно проверити да ли се крпељ закачио за кожу:
„Они иду на места где је мекша кожа, иза колена, испод пазуха, на леђима, на преласку испод врата где почиње коса, тако да у сваком случају неко други мора да вас прегледа, поготово малу децу која су и мања и на њима се теже уоче, пошто нападају и ови мањи крпељи који су први, други стадијум ларве“.
Заштиту од крпеља пружају и препарати против инсеката који се најчешће користе као заштита од комараца, пошто посебан препарат за крпеље не постоји.
Шта када не приметимо крпеља на телу
Опасност од крпеља лежи у томе што је према подацима Градског завода за јавно здравље око 40 посто њих носилац бактерије која изазива лајмску болест. Може се десити да нас је крпељ ујео иако га нисмо уочили на свом телу.
„То је проблем у случају да имате упалу зглобова, да сте стално уморни, да вам је мука или имате благу температуру, морате да се јавите лекару да би они поставили дијагнозу која се у овом случају мало теже поставља пошто су то симптоми који покривају више болести. Најбоље је да се уради тест на антитела да се види да ли имате ту бактерију. Карактеристичан је и први знак. На месту убода, ако је крпељ заражен, убацује бактерију и појављује се црвенило у облику округлог печата које се шири и онда бледи у средини, али се добије шири црвени круг. На основу тога може да се препозна да је у питању бактерија која изазива лајмску болест“, објашњава Алексић.
Крпељи на Ади и на Кошутњаку
Према анализи Завода за биоциде и медицинску екологију, у Београду крпеља нема на Ташмајдану, Калемегдану и Пионирском парку због тога што им не одговара тамошња ниска трава, руже и остале биљке које се саде. На Кошутњаку је према априлском узорку установљено да је 40 посто крпеља заражено бактеријом која преноси лајмску болест, а на Ади циганлији тај проценат је износио 20 посто заражених. Како каже наш саговорник, ови подаци су слични сваке године и мењају се из месеца у месец.
Директор Градског завода за јавно здравље Александар Адамовић, истиче за Спутњик да је важно да се крпељи не ваде у кућним условима:
„И лекари причају свашта, па кажу узмите уље, узмите бензин. Не, немојте ништа да радите, дођите код нас и ми ћемо га скинути. Јер, ако пацијенти буду радили нешто од тога, они ће га убити и тада ће у кожи остати његова главица, сисаљка, што већ представља проблем да се извади. А да скинете крпеља, то се већ јако лако ради, узме се пинцета, окрене се у леву или десну страну, онда се та његова сисаљка затвори, не улази крв у крпеља и он се одмах отпусти и остане у пинцети. И на том месту имате једну једну обичну локалну алергијску реакцију на ујед који се може јавити после уједа било ког инсекта“.
Лајмска болест лако излечива
Лајмска болест када се установи на време излечива је без икаквих последица употребом антибиотске терапије, али како наглашава Адамовић, не треба чекати са јављањем лекару чим се примети ујед крпеља.
Из Градског завода за јавно здравље и ове године се очекује једнак број пацијената са уједом и последицама уједа крпеља, с тим што је у околностима коронавируса и ванредног стања њихов број био мањи:
„Ми смо сада у врло специфичном периоду. Да није било короне људи би већ били по парковима, лепо је време било у априлу, и они би већ крајем марта почели да пристижу. Међутим, како се нису кретали по природи, нама тек сада пристижу пацијенти. Како су почекле шетње и боравак у природи тих ће пацијената бити још више. Нема сумње да ће се тај број значајно повећати“.
Слаба заинтересованост за препарате против крпеља
У апотеци Свети Сава у Београду нам кажу да тренутно не постоји заинтересованост за куповину препарата против инсеката, јер се они купују тек када наступи сезона комараца:
„То креће отприлике почетком јуна, тада креће интензивна потражња за овим препаратима, јер се тада и инсекти намноже у природи, људи више иду на село, на планине. Сада су те препарате узимали они који су ово време короне проводили на селу“.
