У близини споменика Вуку Караџићу, реформатору српског језика, у парку названом по Ћирилу и Методију, венце су на њихов споменик положили амбасадори и представници амбасада девет словенских земаља - Русије, Белорусије, Словачке, Бугарске, Хрватске, Чешке, Северне Македоније, Словеније, Пољске, као и Удружења књижевника Србије и председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић.
Слику амбасадора свих словенских земаља на једном месту Никодијевић је назвао импозантном, истичући да су Ћирило и Методије једни од ретких који се славе у читавом словенском свету.
Он је указао на историјски значај који су они оставили на словенску културу и писменост и изразио задовољство што Србија, у знак сећања на долазак Ћирила и Методија у Велику Моравску 863. године, од прошле године обележава 24. мај као свој национални празник.
“Са њиховим доласком почиње описмењавање и ширење културе међу словенским народима. Њихов значај је изузетан, почев од првог словенског писма глагољице, па до превођења црквених књига и богослужења са грчког на словенске језике”, рекао је Никодијевић.
Како је напоменуо, они су имали допринос и у приближавању вере међу словенским народима.
Поред светосавске традиције коју оличава Савиндан, Србија је, тако, обележавањем Дан словенске писмености и културе истакла и припадност ширем културном кругу словенских народа, који, такође, светкују овај празник, који је био обележаван и у периоду Краљевине Југославије.
