Економије двеју земаља су већ годинама толико тесно испреплетане, да би свако заоштравање тешко погодило и америчке и кинеске компаније. Само је питање која ће од страна лошије проћи, каже дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга Зоран Ђорђевић.
Посебно се то тиче ИТ сектора, где је, примера ради, амерички „Епл“ у првом кварталу ове године 14,1 одсто зараде остварио у Кини, док је с друге стране кинески „Хуавеј“ 2018. купио у САД компоненте за 11 милијарди долара.
Кинези помирљивији, неће рат чиповима
Кинези зато радије нису за то да се иде „тук на утук“ и понашају се помирљивије од Американаца. Што не значи да немају одговор на бесмислене оптужбе појединих америчких званичника да је Пекинг крив за епидемију и да би требало да плати штету. На то, како каже Ђорђевић, узвраћају питањем значи ли то да ће Американци да плате за губитке проузроковане пуцањем америчког финансијског мехура 2008/2009. године.
„Америчко инсистирање на наводној кривици Кине је намењено америчкој публици и мобилисању америчког јавног мњења пред изборе, јер мора се наћи кривац за то што неко нешто није урадио добро или на време“, каже Ђорђевић.
Да ли је могуће раздвајање привреда
Економиста Горан Николић истиче да су економски односи двеју земаља изузетно сложени и да су зато обе стране врло опрезне и да неће вући исхитрене потезе.
Најава раздвајања две привреде би, сматра он, тешко погодила обе економије, с тим да би Кина била теже погођена.
„Кина је више извозно оријентисана економија и зато би претрпела драматичан пад. То би даље угрозило кинески наступ на другим тржиштима, а евентуално кинеско одвајање од долара не само да би имало последице за обе економије, већ би и повећало финансијску нестабилност. Америка би дотле изгубила јефтину робу коју Американци радо купују и која је држала америчку инфлацију на ниском нивоу и поред великог штампања новца. Кина је трећи по значају увозник за Америку и њен удео расте. Тешке последице за обе земље имало би и смањење кинеске тражње за америчким државним обвезницама“, објашњава Николић, додајући да је ту и питање цене изолације коју би Америка могла лакше да наметне Кини.
Кад је реч о економским последицама пандемије, према речима Николића, ММФ прогнозира да ће раст кинеског БДП-а у овој години бити од 1,2 одсто до три одсто, док ће амерички забележити пад од шест одсто, што значи да ће Кина у односу на САД бити у плусу бар седам одсто. То значи да ће Кина две године раније од прогнозираног, односно већ 2027. престићи Америку и постати најјача светска економија. Што се тиче куповне моћи, то се већ догодило пре шест година, а о њеном расту довољно говори и податак да чак 28 одсто целокупне индустрије у свету контролише Кина, дупло више него САД.
Заоштравање на шест фронтова
Новинар Милорад Денда, који је дуго извештавао из Пекинга, слаже се да је пандемија само заоштрила кинеско- америчке сукобе на неколико тачака, на којима се иначе сукобљавају протеклих деценија.
„Пре свега је реч о војном аспекту и могућности да дође до сукоба у Тајванском мореузу и Јужнокинеском мору. Ту је и економска компонента у којој су велики улози. Треће поље су технолошка спорења, а следе питања будућности светског поретка и међународних институција, што показује спор око Светске здравствене организације. Још једна област је информациона, где се буквално води рат. Чује се и теза да се на том западном фронту, који Вашингтон настоји да окупи против Кине, напада и ’Нови пут свиле‘ као алтернатива опасна по америчке интересе. Циљ је сваке стране да она друга остане усамљена и изолована“, образлаже Денда.
На питање којим финансијским инструментима Кина може да се одбрани у том новом економском хладном рату с Америком, Горан Николић наводи да Пекинг још није остварио дугорочни циљ, а то је да јуан учини једном од две-три водеће светске валуте. Разлог је што валута која би била потпуно конвертибилна, подразумева и смањење утицаја државе на економију, а процена Пекинга је да је утицај ипак важнији. Још један инструмент је увођење дигиталне валуте, која би била нека врста „антибиткоина“, али Кина због структуре свог система, који има снажно државно управљање, не може ни ту валуту да препусти у превеликој мери тржишту.
„Финансијски систем је можда Ахилова пета кинеског успона ка трону и то је и најтежи део посла за Кину поред технолошке битке. Јер Кина је већ постала радионица света и ту је освојила битку, али ону финансијску још није“, констатује Николић.
Међутим, Кинези се не предају, па чак не одустају од привлачења америчког капитала. Тако је ових дана, како подсећа Зоран Ђорђевић, премијер Ли Кећанг честитао америчкој компанији „Ханивел“ отварање новог центра ни мање ни више, него у Вухану, поред оног који већ има у Шангају.
Утицај на Србију
Анализирајући утицај економске конфронтације два светска економска џина на привреду Србије, Ђорђевић истиче да наша земља има важно место у пројекту „Појас и пут“, у ком, за разлику од Запада, Кина не поставља никакве политичке услове за економску сарадњу нити земље партнере ставља у подређени положај.
„Према кинеској пројекцији, ’Појас и пут‘ подразумева оснаживање инфраструктуре и на тај начин помаже земљама да ојачају полуге економске независности“, објашњава Денда.
„Као кинески одговор на западну глобализацију, ’Појас и пут‘ подразумева стварање света који неће бити потчињен једном центру и једној вољи. Иако тек треба да се види да ли је и колико епидемија утицала на тај пројекат и његово финансирање, али несумњиво је да ће то остати стратешки правац Кине“, верује Денда.
Србија ће се ипак сада наћи под још јачим притиском ЕУ и САД, које ће желети да што мање сарађујемо и да се што мање везујемо и за Кину, и за Русију, слажу се саговорници Спутњика, напомињући да док и ако Србија не уђе у ЕУ, треба да остане на снази политика избора.
„Било би кратковидо не сарађивати са другом економском нацијом на свету. Свакако треба да избегавамо сврставање у таборе и препуцавања. Иако ни нама не одговара даље заоштравање кинеско-америчких односа, нико не може да тражи од нас да не сарађујемо тамо где имамо своје и економске и националне интересе“, поручује Денда.
Прочитајте и:
