Изазовна времена доносе и генијална решења. Кратак временски оквир и мотивација да се помогне људима значајно подстичу у процесу рада. Има много хероја који су испливали у доба кризе, први “борбени” редови су свакако испуњени лекарским тимовима, али тик иза њих могу бити људи који су својим иновацијама и напорним радом омогућили да Србија има домаћи респиратор или тестове на корона вирус, док је Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) развио серолошке тестове за корона вирус.
Недостатак респиратора – инспирација и подстицај
Лидери у науци конструисали су респираторе и доказали да Србија може у периоду кризе да дође до сјајних решења у кратком временском периоду. Срећна околност је да новонаправљени респриатори нису били неопходни у борби против вируса, али то не значи да неће бити употребљени након добијања свих потребних лиценци. Огромна количина храбрости и жеље да се помогне земљи била је потребна у моменту када су се иноватори пријавили за овако изазован задатак. У тренуцима панике и претећег недостатка респиратора, притисак је претворен у инспирацију да се ради и по 16 сати дневно на машини која је све учинила поносним. Овај успех додатно је истакао значај Института и научника који свакодневно раде, а чији резултати не “испливавају” у насловне стране медија.
Тестови на корона вирус из домаће лабораторије
Када настане потпуно нов вирус, пуно је недоумица. Да ли ће се код људи развити трајан имунитет после инфекције или ће вирус мутирати као вирус грипа и на тај начин избегавати нас имунски одговор? Прети нови талас, пуно је питања, а и бројне медицинске публикације некада имају конктрадикторне закључке. Оно око чега се сви слажу је да су поседовање и руковање са добрим дијагностичким тестом кључни у сузбијању последица вируса. Постоје две врсте тестова: ПЦР тестови чији се узорак узима из бриса грла или носа и серолошки који мери наш имунски одговор на вирус преко мерења концентрације специфичних антитела у нашем организму. Институт за примену нуклеарне енергије стандардизоваће производњу тестова који ће да утврди, да ли је организам тренутно изложен или је некад био изложен вирусу Сарс-Цов-2.
Спој науке и технологије допринео је да Србија има два изума, направљена у кратком року, којима ретко која земља сличних капацитета може да се похвали. То је потврда да се сваки уложен динар у науку и мале технолошке компаније врати десетоструко, а ништа не може бити “скупље” од живота, што се у кризним временима најбоље може приметити.
О овој теми у емисији “Технограм” говоре, Марко Панић из компаније “Смарт Рисрч” и Марија Гњатовић, научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије.
