Декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић каже да сама чињеница да мигранти из Пакистана не желе да открију идентитет инсинуира да иза себе имају криминалну прошлост или да су били део неке терористичке формације на Блиском Истоку.
„Дакле, они имају разлог зашто крију докумената - да би сакрили своју прошлост. То је све разлог за бригу и за будност безбедносних агенција, али и за политичке структуре на нивоу БИХ. Али, или се у томе не сналазе, или не желе да се упусте у решавање проблема,“ сматра Ћеранић.
Сарајево не решава проблем са Пакистанцима који крију идентитет
Ћеранић подсећа да је министар безбедности Фахрудин Радончић покушао да реши проблем, па је као санкцију предвидео да амбасадору буде ускраћено гостопримство у БИХ ако мигранти његове државе не желе да сарађују. А управо су Пакистан и њихови мигранти били разлог због тог предлога па су Радончића оштро напали из странке СДА и бошњачки члан Председништва Шефик Џаферовић.
„То доводи у питање регуларност самих виза, да ли су оне уопште проверене, зашто ти људи желе да дођу у БиХ и са којим намерама... Видимо да један број њихових држављана не жели да се врати већ жели да настави пут даље, али с обзиром на рампу из ЕУ - ми у БиХ имамо проблем. Испливавају сада неки подаци да међу њима има осуђеника, а од стране Пакистана им је дозвољено да иду ка Европи што говори о неком државном пројекту. Овде је јасно да наше безбедносне агенције, посебно на нивоу БиХ, имају ове податке, али јавност још не зна став Председништва БиХ и Савета Министара по овом питању,“ напомиње Ћеранић.
БИХ је заточеник миграната
Мигранти који не желе да открију идентитет треба да иду у затворе, наводи наш саговорник уз коментар да они стално праве проблеме, и међусобно али и грађанима БиХ, посебно у делу око Бихаћа, и српским повратницима у Липају и околини.
„Амбасадори који не желе да сарађују, што је случај са пакситанским, требало би да оду. Али, СДА се томе супротставила тако да смо упали у вртлог где се једно ради а друго прича. Дакле, они су проблем целој БиХ јер су неистражена популација и било би добро да се БиХ ту јасно постави, каже он.
Изостанак званичне реакције БиХ, Ћеранића наводи на помисао да постају држава заточеника миграната. Он напомиње да ту има и миграната из других држава, али да су Пакистанци најбројнији, иако њихова држава није била обухваћена ратним дејствима, што фактички доводи у питање и њихов статус.
Услуга за подршку током рата?
„У Пакистану није било сукоба и не видим разлог да њих има толико овде. Понашање институција Пакистана треба осудити, а ово питање кандидовати и Европској унији и дугим неким актерима како бисмо добили одговор на питање –шта се дешава? Дакле, у питању је државно покровитељство над мигрантским таласима које спроводи Пакистан. Они који су се идентификовали и показали пасош да су држављани Пакистана после неког времена морају да се врате у ту државу,“ објашњава Ћеранић.
Ћеранић каже да БиХ нема развијене економске односе са Пакистаном нити било који други вид сарадње. Осим што је Пакистан уз још неке државе са Блиског истока био на бошњачкој страни током рата у БиХ.