Тако руски амбасадор Александар Боцан-Харченко одговара на спекулације да је могуће да велике силе на основу својих интереса могу „скројити“ карту Балкана иза леђа Србије.
Повод за ову врсту спекулација је недавни интервју руског амбасадора једном нашем дневном листу, који је изазвао праву буру реакција. Иако је амбасадор поново истакао руску приврженост Резолуцији 1244, појавиле су се контроверзне спекулације — с једне стране да ће формат преговора о решењу косовског питања бити измењен и да ће у преговорима директно учествовати Русија, а с друге стране — да велике силе „кроје“ карту Балкана…
— Нисам очекивао да ће интервју изазвати тако бурну расправу. Главна тема интервјуа била је 75. годишњица Победе над фашизмом и дешавања на међународном плану у вези са овим величанственим датумом. О Косову сам изнео гласно и јасно познати став Русије и нисам додао и нисам имао намеру да додам нешто ново. На насловну страну извучено је из контекста неколико речи. Због тога је дошло да тога да ми тобоже тражимо нову резолуцију, што није случај. Што се Русије тиче, то је прва земља која зна и тражи да се, кад је реч о Косову, поступа по Резолуцији 1244, која остаје у пуној мери на снази. Рекао сам и могу да поновим да ће, кад и ако дође до неког решења, а сматрамо да је могуће само решење две стране без наметања споља, Савет безбедности моћи да потврди ту одлуку, путем резолуције, што је уобичајен поступак. Таква потврда Савета безбедности УН је неопходна.
Дакле, свака промена мора се дефинисати новим документом?
— Да. Ми поштујемо Резолуцију 1244 и нема никаквог другог става — поштујемо суверенитет и територијалну целовитост Србије. Од тога увек полазимо. Има пуно питања у Резолуцији 1244 која се односе на привремене институције, привремени статус, међународне активности итд. Ако дође до неког стабилнијег решења између Београда и Приштине, вероватно ће бити могућа и променa више тачака Резолуције 1244 које се односе, на пример, на међународно присуство. Ми не мислимо да су Кфор или Еулекс заувек, или неке друге међународне институције. Због тога су могуће и промене. Али сада је у сваком случају преурањено да причамо о детаљима, јер сад нико не може тачно да каже шта је могуће. Нико поуздано не зна кад је могуће почети дијалог између Београда и Приштине, без обзира на пуно притисака. Што се тиче Русије, ми не тражимо да нама неко дозволи да учествујемо, јер је Русија стална чланица Савета безбедности. Ми смо, као стална чланица Савета безбедности, присутни. Наравно, за нас је најважнија жеља и интерес Београда да Русија учествује у дијалогу.
Уколико вас Београд позове, ви сте спремни да учествујете у дијалогу...
— Ми бисмо пре било какве одлуке о учешћу у дијалогу желели да поуздано знамо суштину и да је све оно што је већ договорено под окриљем ЕУ присутно на терену, у животу, а не само на папиру. Кључни уговори све до сада нису испуњени. Има још неколико ствари: да суд у Хагу ради, а не да само прикупља неке податке и ствара привид да ради. И наравно, ми мислимо да је дијалог могућ ако желимо реално, трајно, дуготрајно решење које би одговарало интересима Србије и стабилности у региону. То може бити само дијалог на основу Резолуције 1244.
Између председника Русије Путина и председника Србије Вучића по питању Косова, као и по свим другим питањима наших билатералних односа постоје отворен и искрен, непрекидан дијалог и размена мишљења. Наравно, постоји и дијалог на нивоу министара иностраних послова. Све је то на основу потпуног разумевања и поклапања ставова.
Недавно смо били сведоци једне изјаве председника Црне Горе који односе између Русије и Америке сматра узроком за лоше односе Русије и Црне Горе.
— Проблем је велики и озбиљан, мислим на ниво, ако уопште могу да кажем да постоји неки ниво наших односа. Нико, у сваком случају у Русији, није очекивао да је тако нешто могуће у односима Русије и Црне Горе. Ово се развило кад сам био у Москви на челу департмана који се бави целим Балканом. Проблем је што је на свом путу ка учлањивању у НАТО руководство Црне Горе радо испуњавало неке спољне захтеве који не одговарају пре свега интересу црногорског народа, радо се придружило санкцијама против Русије. Наравно, не одговарају ни стабилности у региону, ни циљевима наших билатералних односа. Ми смо били отворени. Русија није била та која је учинила први корак ка ограничaвању билатералних односа. Реакција Русије је била реакција на решења донета против Русије и на штету наших односа и народа, која су усвојена у Црној Гори на путу ка учлањивању у НАТО. И што је то учлањивање постајало интензивније, то је више таквих негативних одлука било усвајано у Подгорици. Упркос свој богатој историји наших веза.
Прочитајте још:
