Још један парадокс – Твитер није упозорио Трампа када је користио приземнији речник, вређајући и жене, попут новинарке њему наклоњеног „Фокс њуза“ Мегин Кели, коју је преко ове друштвене мреже вређао на сексуалној основи скоро годину дана. Такође, није упозорио кориснике када је можда најконтроверзнији председник у америчкој историји оптужио Кину за „масовно убиство“, јер, наводно, није на време реаговала на епидемију корона вируса.
Твитер је одлучио да је Трамп „прекардашио“ када је изразио сумњу у легитимност гласања на предстојећим председничким изборима путем поште. Амерички председник је у својим објавама устврдио да би гласање путем поште било „у значајној мери непоштено“ и да може да резултира „намештеним изборима“.
Испод Трамповог твита, наиме, Твитер је упозорио читаоце да провере чињенице о гласању путем поште и усмерио их на страницу на којој се Трампове тврдње о гласачким листићима описују као „непотврђене“, односно на странице телевизије Си-Ен-Ен и листа „Вашингтон пост“, медија који су прилично ненаклоњени шефу Беле куће.
Твитер и Трамп у изненадном рату
„Твитер је увео политику проверавања информација управо због америчких избора и за то имају неколико начина, а начин на који су корисници упозорени испод Трамповог твита један је од њих“, објашњава новинар Зоран Станојевић. Тим људи који контролишу масовно посећене налоге објавио је 11. маја да почињу са радом.
„У време када је Трамп нападао Мегин Кели, Твитер се водио политиком апсолутне неутралности, међутим, избори из 2016. године утицали су да ова друштвена мрежа преиспита такав став“, наглашава Станојевић:
„Мислим да је Трамп један од разлога за тако нешто, јер је он учинио то да се директно преко Твитера обраћа бирачима. Човек који на Твитеру прати Доналда Трампа може повремено да види како Трамп објави нешто, а онда, неколико минута касније, то објаве велики светски медији, цитирајући тај твит. То је Трамп као најмоћнији функционер на свету увео – да се директно обраћа преко Твитера. Тиме је Твитер, са једне стране, добио на важности, али са друге стране, често је на мети критика да служи као мегафон Трампове политике“.
Неколико пута се постављало питање да ли је Трамп испунио критеријуме да му се искључи налог.
„Искључити налог председнику Америке није паметно, ем због броја пратилаца које има, ем због тога о коме се ради. Тако да су они, ипак, одлучили да га задрже, али видимо да су такође одлучили да на њега примењују политику која можда није била предвиђена за председника Америке“, каже Станојевић.
Да ли је Трамп заслужио „опомену“?
Трамп као политичар може да има своје мишљење и да објави на Твитеру да гласање путем поште није безбедно и да гласови грађана који тако гласају могу да буду манипулисани. При томе, додаје наш саговорник, Трамп нигде није изнео ни један доказ за своје тврдње. Гласање путем поште није страно Трампу, с обзиром да су он и његова породица такође гласали на тај начин у прошлости.
„Трампов твит јесте контроверзан, али ипак се ради о његовом ставу“, оцењује Станојевић. Ставови можда јесу контроверзни и не очекује се од председника Америке да их износи, али наш саговорник подсећа да је Трамп и кандидат на изборима.
„Али када тако нешто каже човек који има моћ као Трамп, његов утицај је такав да много људи помисли да је то заиста тачно. Ако су помислили да треба да себи убризгавају средство за дезинфекцију зато што је он то рекао, шта ће тек да помисле за гласање на даљину. Тако да је Твитер вероватно због тога осетио потребу да каже да, без обзира што се ради о председнику Америке, грађани ипак прочитају нешто о гласању и да не закључују о томе ништа без додатног знања“, констатује он.
Твитер је прешао границу
„За некога ко се бави политичком комуникацијом, мера коју је Твитер увео против Трампа значи да ова друштвена мрежа прелази границу канала комуницирања и постаје субјект политичке комуникације, а разлика између тога је значајна“, сматра професор београдског Факултета политичких наука Синиша Атлагић.
„Оно што је мени запало за око овим поводом је то да је Твитер дошао до тога да функцију политичког информисања, као основну функцију коју има, подреди функцији политичког наговарања. Ако посматрамо из угла политичког комуницирања, потез Твитера могао би се оценити као примена психолошког механизма сугестије на ставове и понашања људи, јер смешта став политичког субјекта, у овом случају Трампа, у одговарајући негативан контекст“, каже он.
Будући да се Трамп није бавио чињеницама, него је само изнео сумњу у нешто, и то у кондиционалу, за Атлагића представља представља крајње проблематичан потез Твитера.
Прочитајте још:
