„Период борбе против вируса корона већ је саставни део историје родног града. У петербуршки летопис златним словима биће уписана имена више од 80 хиљада лекара, који су самопрегорно, често ризикујући сопствено здравље, спасавали људске животе“, истакао је Ергашев, који је такође учествовао у церемонији.
Поред тога, јутрос је на Дан града положено и цвеће поред познатог споменика „Бронзани коњаник“, подигнутог у част Петра Великог, оснивача Санкт Петербурга. Венце и цвеће положили су председница Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко, губернатор Петербурга Александар Беглов, овлашћени представник руског председника за Северозападни федерални округ Александар Гуцан, као и председник Скупштине града Вјачеслав Макаров.
Представници градских власти такође су положили цвеће на гроб Петра Првог у Петропавловском сабору. Свечаностима је присуствовао мали број људи у односу на прошле године, јер је због мера уведених у склопу борбе против ковида 19 број учесника морао бити ограничен.
Онлајн празник
Овај дан је посебан празник за све становнике града и обично траје неколико дана.
Већина догађаја, посвећених Дану оснивања Петербурга, ове године одржаће се онлајн, укључујући параду бубњева „ДрамПарад“, у којој ће учествовати најбоље екипе и оркестри, који представљају хиљаде музичара у различитим градовима и светским земљама.
Поред тога, између осталог, одржаће се и гала концерт #Петербург317, који ће преносити „Телеканал 78“, током ког ће наступити познати музичари, оперски певачи, уметници из света балета, популарни џез и естрадни певачи, улична позоришта.
Историја града
На овај дан пре 317. година Петар Први је изградио тврђаву коју је назвао у част Светог апостола Петра. „Најевропскији“, а многи би рекли и најлепши руски град, многи путописци назвали су „северном Венецијом“.
Пресеца га 66 канала и стотине мостова, који се ноћу подижу, а пред зору поново спајају.
Током векова овај град је у себи акумулирао сву раскош велике царске Русије, те је постао седиште руске културе и науке.
Град је девет година након оснивања постао престоница Русије, али је тај статус изгубио након 1918. У својој историји трипут је мењао име — називали су га Санкт Петербург, Петроград и Лењинград, а историјско име му је враћено 1991. године.
Са више од пет милиона становника Санкт Петербург је други по величини град у Русији и четврти у Европи, а хармонијом своје архитектуре плени и привлачи милионе туриста из свих крајева света.
Прочитајте још: