„Уставно веће Врховног суда потврдило је као законито руководство Националне скупштине, именовано 5. јануара 2020. године, за парламентарни мандат 2020-2021. године, у чији састав улазе Луис Едуардо Пара Риверо, као председник Скупштине, Франклин Дуарте као први потпредседник и Хосе Грегорио Норјега, као други потпредседник”, пише у саопштењу ТСЈ, објављеном на Фејсбуку.
У складу са судском одлуком, формирање паралелног или виртуелног парламента је забрањено, а такве одлуке неће бити правоснажне. Свако службено или приватно лице, које обезбеди или изнајми просторије за рад таквих органа, сматраће се да је прекршило закон, а све одлуке таквог органа биће ништавне.
На званичној седници парламента, 5. јануара 2020. године, уместо Хуана Гваида за председника Скупштине изабран је Луис Пара. Након тога, посланици-савезници Хуана Гваида састали су се посебно и одлучили да он остаје на месту председника и током следећег мандата.
Стручњак за међународне кризне групе Ајван Бриско, појаснио је да је тиме Гваидо фактички уклоњен с места председника Националне скупштине и тако био лишен могућности да буде проглашен за привременог председника.
Ситуација у Венецуели
У Венецуели су почетком 2019. године почели масовни протести против актуелног председника Николаса Мадура убрзо након што је он положио заклетву. Тадашњи председник Националне скупштине, лидер опозиције, Хуан Гваидо, незаконито се самопрогласио за привременог председника.
Низ западних земаља на челу са Сједињеним Америчким Државама признало је Гваида за председника. Мадуро је, заузврат, оптужио Сједињене Америчке Државе да покушавају да организују пуч како би поставиле Гваида за своју марионету и преузеле природне ресурсе Венецуеле. Русија, Кина, Куба, Боливија, Турска и бројне друге земље дале су своју подршку Мадуру као једином легитимном председнику Венецуеле.
У Москви су Гваидов „председнички статус“ назвали непостојећим.
Прочитајте још:
