Током заседања кинеског парламента традиционално се одржава састанак лидера државе са војним врхом. Он се овог пута одржава у тренутку заоштравања односа са САД, посебно у Јужном Кинеском мору и око Тајвана.
Говорећи са представници комунистичког савета Народно-ослободилачке војске Кине, Си Ђинпинг је похвалио армију за помоћ у борби против епидемије Ковид-19 и нагласио да из тога треба извући поуку и извршити реформу оружаних снага. Многи експерти се питају шта је Си мислио под тим, али је контекст догађаја очигледан.
Политички односи са Америком се погоршавају. Председник САД Доналд Трамп изјавио је да у наредна два дана могу бити објављене нове мере против Кине због ситуације са Хонгконгом. Медији пишу да могу бити уведене санкције, како против саме Кине, тако и против Хонгконга који има статус посебног административног региона. Осим тога, раније је у Представнички дом САД био поднет закон којим се признаје независност Тибета.
Представник Министардства одбране Кине У Цјанг, назвао је главном претњом за државу махинације сепаратиста са Тајвана. Он је мислио на Демократску напредну странску председника Тајвана Цаи Инг-вен који се залаже за одвајање острва од Кине. Ситуација у овом подручју се све више усложњава. Кина је морала да повећа висину војног буџета за 2020. годину за 6,6 одсто - до 178 милијарде долара.
Судећи по саопштењима из америчких извора, команда Народо-ослободилачке војске је одлучила да покаже Тајвану и његовим покровитељима у Вашингтону да ће Кина бити спремна да примени силу, ако острво прогласи независност. Како пише "Њујорк пост", ка обалама Тајвана и Јужног кинексог мора биће послата два носача авиона са пратећим бродовима.
Какве могу бити последице? Савет за спољноополитичка питања САД припремио је извештај у којем се анализирају ризици од америчлко-кинеског конфликта. Опасност од војне конфронтације може значајно да повећа несугласице у трговини и по питању узајамних оптужби поводом пандемије вируса короне, наводи се у документу.
