Поводом саопштења Удружења барова и клубова Београда у ком се тражи додатна помоћ државе због тога што је ова грана угоститељства била нарочито угрожена ванредним стањем због коронавируса јер ова места у односу на кафиће и ресторане окупљају већи број људи од дозвољеног, разговарали смо са Миодрагом Поповићем из Туристичке организације Београда.
Ноћни живот Београда без клубова и барова
Београд важи за једну од европских престоница ноћног живота, али како каже наш саговорник, нису само клубови и барови оно што град чини живим у току ноћи и не привлаче само они стране туристе.
„Ако сте имали прилике да изађете увече у центар града могли сте да видите да је у ресторанима и кафићима значајна посећеност, само уз поштовање мера. Нажалост, а надамо се да ће то ускоро бити ствар прошлости, немамо ни издалека онај број страних гостију које смо имали, али град једноставно функционише. Нешто уз измењена правила, али функционише. И тај еуфемизам ноћни живот који ја не волим, јер подразумева много ствари, а барови и клубови су само један део онога што се увече дешава у Београду, функционише потпуно редовно. Тако да ја не видим да ће Београд угасити ноћни живот због овог или оног. Ми делимо судбину читаве Европе или света у борби против овог вируса и онолико колико то буде разумно и нормално, тако ћемо се и понашати“, каже Поповић и додаје да нико у овој ситуацији није више или мање угрожен.
Ванредно стање за клубове трајало најдуже
Са њим се не слажу из Удружења барова и клубова, јер је за њих ванредно стање уведено раније и трајаће све до првог јуна. У том периоду трошкови које су имали у виду ренте простора и струје били су велики, а с обзиром на чињеницу да сезона зимских ноћних клубова траје од октобра до маја, сада немају од чега да исплате тренутна и она дуговања која ће имати до почетка нове сезоне.
„Ниједан власник клуба није тражио ништа од државе у смислу изгубљене добити, амортизације, или било чега што представља личну корист. Оно што смо тражили јесте да нам се помогне да преживимо. Шта је разлог томе? Зимски клубови раде искључиво зими, то су затворени простори који углавном немају баште и немају могућност да послују лети и зими. То значи да послујемо од првог октобра до првог јуна. Зимски клубови у марту и априлу у ствари скупљају новац којим ће финансирати ренте и томе сличне трошкове у току лета. Шта се нама догодило? Март, април и мај, дакле два од три кључна месеца смо имали забрану рада. 12. марта смо престали са радом, а почећемо петог јуна. Скоро пуна три месеца зимски локали нису радили што је практично пола сезоне“, каже за Спутњик председник Удружења барова и клубова и власник Битеф арт кафеа, Миша Релић.
Наш саговорник истиче да су рачуни за струју стизали редовно иако објекти нису пословали, те да је он у просеку за један месец ванредног стања морао да плати око хиљаду евра само за струју. У вези са рентом простора, како каже, ситуација није боља, јер за месец и по дана нерада плаћаће половину цене, а за других месец и по дана пуну цену, што представља огромне трошкове с обзиром на величину објеката престоничких клубова.
Стога је како каже удружење чији је председник у преговорима са Привредном комором Србије, односно Министарством финансија тражило помоћ државе са неколико захтева:
„Ми смо тражили да нам се обезбеди минималац шест месеци и да шест месеци не плаћамо доприносе. Затим смо тражили да нам се рента током ванредног стања за клубове, дакле од 12. марта до првог јуна не наплаћује и да испреговарамо да нам спусте цену ренте до краја године не бисмо ли се на тај начин опоравили. Четврта ствар коју смо тражили је када прођу избори да се седне и да се преговара да се на неки начин смањи ПДВ на неких годину дана рецимо. Јер ми смо сада сви скинули цене, али то неће бити довољно, јер народ нема пара. Гро људи је било на минималцу у овом периоду, неки су добили и смањење плате, народ неће моћи да троши нормално у кафанама. Према томе, много ће значити да спусте ПДВ на 12 или 10 посто, па ће плус ово што смо ми скинули, довести до тога да ће народ моћи да излази у клубове“.
Клубови лошије прошли од кафића
Релић сматра да су клубови и барови лошије прошли од кафића и ресторана који су затворени 21. марта а отворени четвртог маја.
„У име свих колега, а нас је 80 у овом удружењу, заиста и даље верујемо да ће држава у неком тренутку ипак нешто да уради. Како ће та помоћ да изгледа, које су уопште опције, колико држава може, колико не може, ми то не знамо. Ми само знамо да ако се не буде додатно помогло овим најугроженијима, а ту осим клубова мислим да спадају и туризам и хотели, уколико не будемо добили неку додатну помоћ плашим се да ће велики број клубова да се затвори“, закључује наш саговорник.
Апел без расправа
Сувласник сплава Ривер и клуба Готик Срећко Ћировић потписник је саопштења Удружења клубова и барова и каже нам да ће се његове колеге борити колико могу, али да је јасно да је помоћ државе у овом тренутку неопходна.
„Ми смо навикли да радимо без помоћи. То ћемо настојати и сада докле будемо могли. Дакле, није ово никакав апел у смислу свађе и расправе било са ким. Сматрамо га логичним и готово нужним, поготово то могу да кажем за велики број објеката који није наш, али ће дефинитивно грцати у стравичним проблемима, што је свима јасно, јер су туризам и угоститељствно најугроженије гране у овом тренутку. Неки ће пропасти, неки неће, можда и нико неће али сматрамо логичним да нам се изађе у сусрет и помогне у овом тренутку када је то да кажем сувише очигледно потребно“, указује Ћировић.
