Палмер је понудио америчке услуге у решавању бројних грчко-турских спорова током видео-конференције која је одржана у организацији немачког Маршаловог фонда, поменувши само најновије тензије између две земље — кршење грчког ваздушног простора од стране турских борбених авиона, спор око територије на реци Еврос (Марица), као и грчку намеру да тамо стационира још четрнаест интервентних јединица и изгради нову граничну ограду.
Међутим, Палмер је одустао од пословичне америчке неутралности када су у питању две чланице НАТО-а, Грчка и Турска, које су од 1947. у интересној сфери Вашингтона. Овога пута, као да одговорност пребацује на Анкару:
„Желео бих да охрабрим Турску да учини напоре како би се смањила тензија на грчко-турској граници код Александрополиса, која је истовремено и турска граница са ЕУ“, нагласио је заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију.
Нови спор Грчке и Турске — реаговала и Америка
Захваљујући америчком посредовању, већ неколико пута од Другог светског рата није дошло до рата између Грчке и Турске. Ситуација је два пута посебно долазила до тачке кључања претећи да прерасте у отворени рат — 1987. и 1996. Оба пута НАТО и Вашингтон су успели да спрече сукоб. Ако судимо по тежини, садашњи конфликт није ни налик овим претходнима, па тако мешање Вашингтона може и да зачуди.
Поготово зато што Еврос сваке године мења ток, како напомиње дописник грчке националне телевизије Никос Пелпас, који додаје и како је територија коју ова река оставља, до сада била предмет техничких преговора на локалном нивоу, без велике помпе.
„Сада, после мигрантске кризе са почетка године и најаве Грчке да ће подићи нову ограду на граници, Турска налази прилику да оспори ту територију и да створи напетост покушавајући, по мом мишљењу, да увуче Грчку у дијалог о границама, који би се касније проширио на друге делове међудржавне границе, углавном на мору“, сматра он.
Зашто се Вашингтон окреће Грчкој
До сада је Вашингтон покушавао да одржи баланс између две државе, са једне стране, јачајући свој утицај на Грчку, а са друге покушавајући да спречи Турску да се окрене Русији.
„Зато су све њихове изјаве до сада биле неутралне, уопштене, подржавајући обе стране. Сада видимо да је Палмер конкретнији и рекао бих означава Турску као кривца. То није случајно. Наиме, Американци су главни кандидати за куповину луке у Александрополису и намеравају да тамо изграде велику економску и енергетску, касније, ко зна и војну базу. Зато Палмер и именује Александрополис, који је даље од границе, а не Еврос, како се зове цео регион“, напомиње Пелпас.
Управо је због тендера за куповину луке у Александрополису, додаје наш саговорник, Вашингтон постао осетљивији за грчке интересе.
Грчко-турски односи — стратешки поглед
Грчко-турски односи оптерећени су прошлошћу, оцењује дугогодишњи дописник из Атине и из Анкаре Војислав Лалић. Две стране још не могу да се ослободе тешког наслеђа прошлости. Разграничење у Егејском мору, питање православне цркве у Турској, кипарски проблем само су нека од отворених питања између две земље, подсећа он.
Америка је, према Лалићевим речима, заинтересована за нормализацију грчко-турских односа из једног јединог стратешког разлога.
„Обе земље су истурено југоисточно крило НАТО-а. Оне су врло значајне у Медитерану; незаобилазне су на путу према Блиском истоку, поготово Турска, и на путу према Русији. Америка управо у тим земљама има две највеће базе. Према томе, Америка ће, без обзира на односе са Турском који су у последње време често били на провери, сигурно учинити све, а мислим да ће и успети, да смире страсти. То неће ићи ни брзо, нити лако, али неће дозволити даљу ескалацију сукоба“, тврди он.
Наш саговорник је, како каже, сигуран да ће Палмерова најава донети одређене резултате, али да ће за то бити потребно време.
Још 1947. Вашингтон је увукао Грчку и Турску у своју сферу утицаја, како би спречио продор тадашњег СССР-а у Медитеран. Од тада, он је главни арбитар у грчко-турским односима и не допушта ескалацију сукоба између две земље упркос сталним тензијама.
