„Занимљиво је да су санкције делом довеле до тога, да на пример, Русија постане самосталнија у пољопривредном сектору и да мање зависи од увозних производа, што се немачкој месној индустрији и осталима није посебно допало. Ово је приметно и кад је реч о другим индустријама”, објаснио је Шредер.
Анализирајући економску сарадњу Русије и Немачке, он је истакао да су земље важни трговински партнери. Према његовим речима, у будућности акценат треба да буде на сарадњи не само великих компанија, већ и индустријских субјеката малог и средњег бизниса.
„По мом мишљењу, чињеница да око пет хиљада немачких фирми малог и средњег бизниса послује на руском тржишту говори о правом смеру. Упоредо са сарадњом у енергетској сфери, која остаје неопходна, обе стране то треба да имају у виду”, додао је Шредер.
Он је још истакао да је концерн „Росњефт” са три рафинерије, чији је оператор, важан играч на нафтном тржишту Немачке.
Раније су руске власти саопштиле о плусевима активне политике санкција Сједињених Америчких Држава против гасовода „Северни ток 2”. Слични планови показују да Вашингтон верује да Москва може да заврши пројекат упркос ограничењима.
Повод за антируске санкције
Крим је постао део Русије 2014. године, након референдума одржаног после државног удара у Украјини.
Званични Кијев још увек Крим сматра својом, али привремено окупираном територијом.
Западне земље су због политичке кризе у Украјини и уједињења Крима и Русије покренуле антируске санкције. Москва је узвратила сличним мерама, увела политику замене увоза и више пута саопштавала да није учесник у сукобима у Украјини, нити субјект Минских споразума и да је разговарати с њом језиком санкција контрапродуктивно.
У последње време у земљама ЕУ све гласнија су мишљења о потреби укидања антируских ограничења.
Шредер је више пута критиковао антируске санкције, истакавши да је сарадња са Русијом посебно неопходна у тренутној економској ситуацији, насталој услед пандемије вируса корона.
Прочитајте још:
