Наталија Драмићанин (28), пореклом из Београда, у Италији живи и ради као породични лекар, односно, лекар опште праксе. Када је тамо било најгоре, она се нашла у самом гротлу епидемије – округу Лоди, у црнилом прекривеној Ломбардији.
Како се корона проширила по Италији
Драмићанинова је епидемијски ток пратила још од краја јануара, када се вирус увелико ширио Кином. Тада је стажирала у педијатријској болници у центру Милана.
Према тадашњим правилима СЗО, тестирали су се само људи који су дошли из Кине и они који су с њима били у контакту, а имају симптоме. Они који су имали температуру или упалу плућа нису били тестирани на вирус корона.
Летови из и ка Кини обустављени су 31. јануара, па се родила нада да се зараза у Италији неће ни појавити. Не желећи да ризикује да се зарази, Наталија се из Милана вратила у Лоди, не слутећи шта следи.
Уместо на врата – кроз прозор
Како је рекла, вирус их је све преварио, јер су га „очекивали на вратима, а појавио се на прозору“. Наталија је 17. фебруара из личних разлога отишла у болницу у Кодоњу, не знајући да је само дан пре ње туда прошао Матија, први Италијан заражен вирусом корона, који ни сам није био свестан да је оболео.
Те седмице он је неколико пута долазио у ту болницу због високе температуре и упале плућа. Када се испоставило да терапија коју су му преписали не делује, питали су га да ли је био у Кини или у контакту с неким ко је одатле дошао, на шта је одговорио негативно. Због тога није био тестиран.
То је довело до тога да он буде интубиран, а тестиран је тек када се његова супруга у болници сетила да је био у контакту са човеком који се крајем јануара вратио из Кине. У петак 21. фебруара резултати су показали да је заражен.
Матија је био интубиран око 40 дана, али је преживео. У међувремену је добио дете, које није било позитивно на вирус, али га трагедија није заобишла – отац му је преминуо од короне.
Нико није сигуран када се корона тачно појавила у Италији, јер није доказано чак ни да је човек с којим је Матија био у контакту имао додира с вирусом. Сумња се да се коронавирус у Италији појавио средином јануара.
Почетак изолације
Када је сазнала да је била у истој болници као и Матија, Наталија се није уплашила, али је била збуњена, јер тада није било никаквих процедура. Онда је почела потрага за свима који су били у контакту са првим зараженим, што је довело до тога да се Наталија пријави телефоном.
„У првом тренутку су говорили да си морао да имаш директан контакт с њим, да се рукујеш, поздравиш. Тада нису знали да вирус дуго преживљава на површинама и да је могуће да се нађеш у просторији у којој је он био пре сат времена и да се заразиш“, каже Наталија.
Свима који су били у болници кад и Матија речено је да буду у кућној изолацији две недеље. Морали су да мере температуру два пута дневно. Они који после 14 дана нису имали симптоме проглашени су здравим, а сви остали су били тестирани.
Међу првих пет случајева заразе, нашао се и отац Наталијине другарице. Тада је схватила да је ситуација озбиљна, упркос тврдњама тамошњих лекара да је вирус корона мало јачи од прехладе.
„У месту где ја живим има око 2.200 становника. Било је 30 позитивних случајева короне. Њих 15 је преминуло“, предочава нам Драмићанинова.
Ширење вируса
Убрзо након што је први случај регистрован, болница у којој се то догодило је затворена, све док сви у њој нису били тестирани. Лекари и сестре који су се у том тренутку нашли тамо провели су четири дана радећи без престанка
„Ми у Лодију смо имали среће, јер је реакција била брза. Јако озбиљно смо схватили то да постоје позитивни случајеви, да је корона међу нама и то већ неко време“, сведочи Драмићанинова.
Почело је масовно тестирање, које је указало на огроман број заражених. У недељу 23. фебруара 11 општина у Лодију проглашено је црвеном зоном – било је изоловано 20.000 људи. Мобилисани су полиција и војска и затворени путеви, школе и продавнице, које су се само одређеним данима отварале на кратко.
„Милано се не зауставља“
У том периоду, у Милану се одржавала чувена Недеља моде, а пошто је Кодоњо од тог града удаљен око 60 километара, чинило се да је претња даље него што заиста јесте.
„Градоначелник Милана је био први који је употребио хештег „Милано се не зауставља“ да се све не би затворило, јер су се уплашили када је формирана црвена зона. Они су подстицали да се људи крећу, састају, да се барови не затварају и да све иде нормалним током“, прича нам Наталија.
Слична ситуација била је и у Бергаму, који је око 70 километара удаљен од Кодоња. Тамо су организоване разне акције, попут те да је цела породица могла да се вози градским превозом по цени једне карте.
„Било је чудно видети их како шетају држећи сладоледе. Могли су да иду у биоскопе и позоришта уз велика снижења. Мислим да нису одмах схватили колико је ситуација била озбиљна“, оцењује Драмићанинова и додаје да је, крајем марта, ситуација била најгора баш у Бергаму.
Она сведочи и да су у једном тренутку у Италији почели да тестирају и преминуле, јер су покушавали да пронађу све заражене вирусом корона. Ипак, многима који су преминули у својим кућама у Бергаму брис никада није узет, нити је званично утврђен узрок смрти.
Због тога тачан број жртава коронавируса у Италији можда никада неће бити утврђен.
„У једном тренутку су чак почели да возе сандуке у Швајцарску, јер више нису знали где да кремирају људе. Много људи је чекало на кремацију и по месец дана“, сведочи Драмићанинова.
Мобилизација здравствених радника
На самом почетку епидемије, здравствени систем је трпео јаке ударце. Корона се ширила, а лекари нису знали шта да раде, нити су имали заштиту. Од око 900 лекара из лекарске коморе у Лодију, четворо је преминуло од вируса.
Државни испит, који је Наталија требало да полаже како би се уписала у лекарску комору и запослила се, био је одложен због короне. Ипак, чим је изашла из карантина крајем марта, добила је посао, заједно са још много других лекара, јер је Италији неопходна здравствена радна снага.
„Када сам почела да радим и даље нисмо имали заштитну опрему. Нико нам није давао. Морали смо сами да се организујемо за то, али су, већ у том тренутку, амбуланте за ковид пацијенте биле отворене, па смо могли да их шаљемо тамо“, сведочи Драмићанинова.
Након прегледа у ковид амбулантама, пацијенти су упућивани или кућама или у болницу. Здравље оних који су пуштени на кућно лечење лекари су пратили преко апликација, путем којих су им пацијенти слали подакте о висини температуре и сатурације.
Тренутна ситуација у Италији
Упоређујући тренутну ситуацију у Италији с оном која се до скоро одвијала, Драмићанинова сматра да су се људи превише опустили, иако је већина мера и даље на снази.
„Видим да некада скину маске, поздраве се на улици, стану да попручају. Мислим да су мало заборавили шта се дешавало. Навикли су се да има позитивних, да људи умиру“.
Од 18. маја у Италији су уведена нова правила. Виђање са ужом породицом и емотивним партнером је дозвољено. Поједини угоститељи, фризери и друге услужне делатности поново су почели да раде, али по посебним правилима, међу којима је и то да за столом могу да седе највише четири особе, на препорученој раздаљини.
Ношење маске или друге заштите за лице је и даље обавезно, а непоштовање те мере се кажњава. При уласку у болнице сваки пацијент се тестира на коронавирус. На улазима у продавнице, испред којих су редови, мери се температура и дезинфикују руке, а унутра су обавезне и рукавице. Кретање између регија је и даље забрањено, осим онима којима за које је то због посла нужно.
Границе су још увек затворене, као и школе, вртићи и факултети, а ванредно стање трајаће бар до краја јуна.
