Према саопштењу на сајту универзитета, истраживања су спровођена на слатководним рибама зебрицама (lat.: Danio rerio), које према подацима истраживача, спадају у „елитни клуб” потпуно генетски идентификованих врста и погодне су за генетска испитивања. Према објашњењу научника, на рибе делују типични антидепресиви – амитриптилин и сертралин и смањују степен њиховог осећаја очајања.
„Први пут смо код риба зебрица открили феномен очајања. Узимајући у обзир да су с генетске стране, рибе и људи 70 одсто слични, постигли смо да потрага за потенцијалним биолошким метама за антидепресиве буде много мање сложена и јефтинија него код рада с глодарима”, тврди главни научник научне лабораторије за перспективна истраживања у области петрохемије, хемијске технологије и биотехнологије Уралског федералног универзитета „Алан Калујев”.
Он је још истакао да ће захваљујући овој врсти риба, наука брже пронаћи, тестирати и одабрати нове, напредније лекове против депресије – најмасовније болести мозга, од које болује скоро 10 одсто људи, од којих многи због неефикасног лечења изврше самоубиство.
Како се додаје у саопштењу прес-службе, раније су слична истраживања спровођена на глодарима. Научници су утврдили да је депресија настала још пре 340 милиона година, те да је осећај очајања, једног од симптома овог поремећаја, много старији механизам, него што се до сада сматрало.
