Према саопштењу објављеном на сајту националног парка, научници су анализирали снимке скривених камера од 2013. до 2019. године, које је сакупила „Земља леопарда”, где се налази највећа мрежа од 400 скривених камера у Русији.
Таисија Марченкова и Ана Виткалова, научне сараднице националног парка, систематизовале су податке о индивидуалним породичним везама у популацији далекоисточног леопарда. Успеле су да израде породично стабло за 47 јединки.
„Научни сарадници националног парка ‘Земља леопарда’ проучили су породичне везе унутар популације далекоисточног леопарда и саставили породично стабло неколико породица. У историји мониторнига ове подврсте овакво истраживање спроведено је први пут”, пише у саопштењу.
Даља анализа „породичне хронике” показала је да се стабло грана на четири посебне линије, а највећа од њих укључује три генерације леопарда. Оваква истраживања нарочито су значајна због тога што откривају нове могућности за проучавање промена унутар популације током генерација. На пример, може се стећи слика о расељавању младунаца леопарда након што се одвоје од мајке и почну самосталан живот.
Извештај о генеалогији далекоисточног леопарда, који су научници представили на онлајн научно-практичној конференцији за природне науке на енглеском језику, освојио је друго место. Конференција је одржана у оквиру Далекоисточног федералног универзитета.
„Награда била неочекивана и да је главни циљ учешћа на конференцији да се укаже на тренутно стање популације леопарда. Она је још додала да је од посебног значаја међународна размена података о тако ретким животињама, као што је далекоисточни леопард”, истакла је Марченкова.
Далекоисточни леопард је најређа велика мачка на свету, а једина дивља популација живи на југо-западу Приморског краја у Русији.
Популација је под заштитом „Земље леопарда” и броји 97 одраслих предатора.
Прочитајте још:
