Василиј Трећи
Велики кнез Василиј Трећи Иванович, отац цара Ивана Грозног, први пут се оженио 1505. године. Његова изабраница била је Соломонија Сабурова из старе племићке породице. На дан венчања Соломонија је имала око 15 година.
„Брак је склопљен из љубави. То је био први случај да владар за жену узима племкињу, а не кнегињу или прекоморску принцезу“, пише историчар Алексеј Дороњин.
Супружници су живели у љубави, али нису имали деце. Након 20 година брака, 1525. године Василиј Трећи оптужио је своју супругу за неплодност. Одабрао је нову супругу — седамнаестогодишњу литванску лепотицу Јелену Глинску. Своју бившу жену Соломонију насилно је послао у манастир. Развод са изгнанством супруге био је први случај у историји Русије.
Соломонија се замонашила у манастиру Рођења Христовог у Москви и добила име Софија. Према записима који су преживели до нашег времена, бивша кнегиња се очајнички противила монаштву, газећи монашку одору. Тада је Иван Шигона, који је био потчињен Василију Трећем, ударио непослушну жену бичем, подсетивши је да је завршила у манастиру по господаревој вољи. Соломонија се покорила несрећној судбини. Умрла је у суздаљском Покровском манастиру 1542. године.
Патријарси су оштро осудили развод великог кнеза, а патријарх јерусалимски Марк је предвидео да ако се Василиј Трећи поново ожени, добиће наследника који ће цео свет покорити својом окрутношћу. Тако се и десило — 1530. године Јелена Глинска родила је сина, будућег цара Ивана Грозног.
Иван Грозни
Иван Грозни познат је „рекордер“ међу руским царевима по броју званичних бракова. Према неким подацима, имао је од шест до осам жена. Три је надживео, а три је насилно послао у манастир. Са својом четвртом супругом Аном Колтовском Иван Грозни је живео свега четири месеца. Супругу је замонашио, а целу њену породицу побио. Према својој другој жени Ани Васиљчковој цар је постао равнодушан након годину дана. И њу је чекала судбина претходнице — бивша царица је своје последње дане дочекала у манастиру.
Иван Грозни се 1575. године оженио удовицом из Москве Василисом Мелентјевом. Историчари доводе у питање постојање ове жене. Они сматрају да је Василиса вероватно била царева незванична супруга.
Након две године живота са царем, Василиса се несмотрено заљубила у младог штитоношу, о чему је Иван Грозни ускоро био обавештен. Љубавник Мелентјеве је био кажњен, а њу су послали у манастир.
Последња супруга окрутног цара била је Марија Нага, која је родила царевића Дмитрија.
Петар Велики
Руски цар Петар Велики оженио се Прасковјом Лопухином 1689. године, кћерком дворског чиновника. Након свадбе, млада царица је променила име у Евдокија. Мајка Петра Великог Наталија Кириловна инсистирала је да се Петар и Евдокија венчају. Међутим, цар није волео своју жену, а ништа се није променило ни након што су добили децу — Александра, Павла и Алексеја.
Док је Наталија Кириловна била жива, цар није желео да је љути и претварао се као узоран муж, иако се већ тада био почео виђати са својом љубавницом — Немицом Аном Монс. Последњих година је и свекрва омрзнула Евдокију, јер је била превише „независна и тврдоглава“.
Када је мајка Петра Великог умрла, цар више није имао разлога да се претвара.
Петар је 1697. године предложио Евдокији да оде у манастир, али она је одбила, што је њега још више разљутило. Тада је цар натерао супругу да се замонаши. Након шест година, Петар Велики је срео „жену свог живота“ — удовицу и бившу слушкињу Марту Скавронску — будућу царицу Катарину Прву. Она је прво била царева љубавница, а 1712. године су се венчали.
У међувремену, Евдокија је такође нашла нову љубав — њен изабраник био је мајор Степан Глебов. То је Петра великог наљутило, иако је био срећан са новом супругом. Глебова су набили на колац. Мајор је умирао у мукама 14 сати, а Евдокију су натерали да гледа окрутну смрт свог драгог. Лопухину су јавно ишибали и поново послали у манастир.
Након смрти Петра Великог, царица Катарина Прва затворила је Евдокију у тврђаву у Шлисељбургу, где су се налазили највећи злочинци. Тек 1727. године, када је умрла и царица Катарина Прва, Евдокију је ослободио њен унук Петар Други, син царевића Алексеја. Он јој је одредио доживотно новчано издржавање и вратио јој сва овлашћења.
Александар Други
Руски престолонаследник, будући цар Александар Други, 1841. године оженио се 17-годишњом кћерком великог војводе Лудвига Другог, у коју је био веома заљубљен, што су забележили и историчари.
Међутим, цар је веома брзо постао равнодушан према својој жени Марији Александровној, иако му је родила осморо деце.
Цар је почео да мења љубавнице „као чарапе“. Александар Други срео је у Санкт Петербургу младу кнегињу Катарину Долгорукову, у коју се одмах заљубио. Након једна ноћи проведене заједно 1866. године, цар је обећао Катарини да ће се оженити њоме чим се појави таква могућност.
Љубавници се нису скривали ни пред царевом законитом женом. Након неког времена цар без Катарине није могао ни дана, па ју је настанио у Зимском дворцу. Како би некако оправдао њено присуство, цар је Катарини доделио улогу дворске даме Марије Александровне. То је за царицу био велики пораз. С обзиром на то да је у Зимском дворцу веома лоша звучна изолација, Марија Александровна је против своје воље била обавештена сваки пут када би њен супруг посећивао љубавницу, којој је доделио одаје одмах изнад просторија законите жене.
У дворцу је Долгорукова родила свог првенца Георгија. Још за живота Марије Александровне, цар је посећивао балове и званичне догађаје са дворском дамом своје супруге, а пола месеца након смрти Марије Александровне цар је ступио у брак са Долгоруковом. Годину дана касније цара Александра Другог убио је Игнатије Грињевицки.
Прочитајте још:
.jpg){kind=link}