1. Да ли је постојао Рјурик?
Рјуриковичи су сигурно постојали, али историчари и даље не могу да одгонетну да ли је постојао оснивач династије Рјурик. Ко је био човек који је позван у Велики Новгород да преузме кнежевску титулу и одакле је дошао? Први пут се његово име помиње у „Повести минулих лета“. Тамо се наводи да су Источни Словени 862. године позвали варјага (Нормана) Рјурика са браћом да им буде кнез. Та година се и узима за оснивање династије Рјуриковича, који су се прво учврстили у Новгороду, а затим су његови наследници заузели и Кијев. Међутим, тај документ је написан две године после тог догађаја и у њему има доста нејасних места.
То је створило хипотезе о томе ко је био Рјурик. Прва је такозвана норманска хипотеза: Рјурик и његова браћа били су скандинавци, тј. викинзи. Аргумент који говори у прилог томе — код Скандинаваца је постојало име Рјурик. Друга, словенска теорија, коју су подржавали противници нормандске теорије, указује да су Рјурика називали представником кнежевског рода Ободрита, западнословенског племенског савеза. Постоје подаци да се једно балтичко словенско племе, које је живело на територији историјске Пруске, звало Варјази. Трећа теорија гласи: Рјурик није постојао. Оснивач династије Рјуриковича потиче из локалног становништва. Он се истакао током борбе за власт, док су његови потомци у наредним вековима, како би оплеменили своје порекло, наручили од аутора „Повести минулих лета“, историју о Рјурику.
2. Освета Олге
У јесен 945. године Рјуриков син, велики кијевски кнез Игор, кренуо је да скупи порез од племена Древљана. Током скупљања пореза, војска је вршила насиље над локалним становништвом. Кнез је тамо и нашао своју смрт — Древљани су га убили.
Према предању, Игорова удовица, кнегиња Олга, жестоко се осветила Древљанима. Она је побила све њихове вође, поубијала много народа, спалила град Искоростењ и наметнула велики порез. Кнегиња Олга је уз подршку дружине и бојара Игора почела да управља Русијом, све док није стасао мали Свјатослав, Игоров син.
3. Од блудника до свеца
Велики кијевски кнез Владимир, човек који је покрстио Русију, до крштења је био познат као „велики блудник“ који је имао неколико стотина наложница у Кијеву. Поред тога, имао је и неколико званичних паганских бракова, између осталог и са Чехињом и Бугарком. Владимир је удовицу свог брата Јарополка, грчку монахињу, претворио у своју наложницу. Ускоро му је она и родила сина Свјатополка, који се сматрао „од два оца“. Владимир га је гледао као свог наследника, док је Свјатополк, према неким подацима, сматрао да је његов отац Јарополк, а да је Владимир узурпатор.
Након крштења, Владимир се још два пута женио — византијском принцезом Аном и непознатом женом.
Владимир је имао 13 синова од различитих жена и најмање 10 ћерки.
4. Братоубица
Мало пре смрти Владимира, горе поменути Свјатополк налазио се у Кијеву у затвору, због побуне против Владимира. Кнез је имао план да престо завешта свом љубимцу Борису.
Након смрти Владимира 15. јула 1015. године, Свјатополк је био ближе Кијеву него браћа, изашао је на слободу и без већих потешкоћа ступио на престо: подржали су га и народ и племство.
Током годину дана његове владавине убијена су тројица његове полубраће — Борис, Глеб и Свјатослав. Историјски извори оптужују Свјатополка за организацију убиства Бориса и Глеба, који су касније проглашени за свеце. Он је убијен током бекства у Мађарску.
5. Да ли је умро природном смрћу или је отрован?
Анализа посмртних остатака Ивана Грозног показала је да последњих шест година живота Иван Грозни није могао да хода, јер су се код њега развили остеофити (израслине на коштаном ткиву). Непокретност и нездрави начин живота утицали су на то да је 50-годишњи цар изгледао као старац. Поред података о томе да је цар умро 18. марта услед погоршања здравственог стања, постоје и гласине о убиству Ивана Грозног. Летописац из 17. века бележи да су цара отровали најближи људи. Према неким сведочењима, Борис Годунов и Богдан Бељски отровали су цара. Холанђанин Исак Маса писао је да је Бељски ставио отров у царев лек.
Иако је верзија о томе да је Иван Грозни отрован одбачена 1963. године, главни археолог Кремља Татјана Панова и истраживач Јелена Александровска сматрају да је Иван Грозни отрован „коктелом“ арсена и живе.
6. Ранио се ножем?
Остала је нерешена и мистерија око смрти сина Ивана Грозног, царевића Дмитрија. Званично није могао претендовати на престо, јер је био син шесте жене Ивана Грозног, а црква је признавала само три брака. Дмитриј је умро за време владавине свог старијег брата Фјодора. Дуго је спекулисано да је Борис Годунов организовао атентат на царевића Дмитрија.
Међутим, постоји и другачија верзија приче, према којој је царевић страдао док се играо ножевима са својим вршњацима. Током игре је доживео напад, сличан епилептичном, услед чега је пао на нож који је држао у рукама и од тога страдао. Брат царице Марије Нагине, који је требало да пази царевића, уплашио се да ће бити кажњен за непажњу, те је оптужио неколико људи да су убили Дмитрија.