У обраћању из Беле куће Трамп је изјавио да ће, уколико гувернери и челници градова не поврате контролу, искористити све своје председничке прерогативе „да брзо реши проблем“, укључујући и то да ће покренути акт 1807, који му омогућава да ангажује војску у државама где чак и гувернери то не желе да ураде. Он је навео да ће распоредити на хиљаде наоружаних војника и полицајаца да заведу ред.
Закон из 1807. године којим се омогућава распоређивање америчке војске на територији САД и против америчких држављана, последњи пут је употребљен 1992. године у покушају да се зауставе нереди после убиства Роднија Кинга.
Хоће ли Трамп војском на улицама Америке умирити протесте
Како за Спутњик каже асистент на Факултету политичких наука Милан Крстић, мера извођења војске на америчке улице је у овом тренутку још само претња која има два циља. Први је да се обесхрабре радикалне групе које су у овим протестима спремне на примену силе, а други је да се пошаље порука Трамповој бази бирача.
„То су махом бели становници САД, нарочито одређене групе попут евангелиста и становника руралних подручја, који се због демонстрација не осећају безбедно и у њима виде претњу. Они сматрају да је ситуација анархична и да држава мора да реагује тако што ће показати да она има искључив монопол на примену силе. Та група ће веома ценити његову најаву да је спреман да употреби и војску да би завео ред. У том смислу ова Трампова порука не значи да ће војска и заиста бити употребљена, али је из комуникационо-политичких разлога у овом тренутку за америчког председника била виђена као корисна ствар у односу на групе којима је порука била упућена“, оцењује Крстић.
Међутим, он додаје да би то што је ове године у САД достигнут рекорд у погледу броја мобилизованих националних гарди у државама у којима се протести одвијају, могао бити један од индикатора да би ситуација могла да достигне и тај ниво, у коме би и војска била употребљена за сузбијање демонстрација.
„Војска би вероватно могла да помогне у сузбијању претње која долази од стране одређених група, које су искористиле овај безбедносни вакуум да пљачкају и разбијају, као и од неких милитантних група у оквиру афроамеричког покрета, које би евентуално желеле да додатно радикализују ситуацију и користе насилне методе у деловању против државног апарата. Њих би излазак војске на улице обесхрабрио и смањио би могућност да се такве групе ’прикаче‘ на протест. Међутим, када је реч о самом ’језгру‘ демонстрација, људима који протестују због онога што они перципирају као обесправљеност Афроамериканаца и њихову дискриминацију од стране апарата силе, пре свега полиције, не мислим да је довољно употребити војску да би се овај протестни талас смањио“, сматра Крстић и додаје да је за смиривање ситуације потребно неколико ствари.
Војска није довољна за смиривање ситуације
Извесно је, објашњава он, да би подизање оптужнице у Минеаполису против свих полицајаца који су били присутни у тренутку смрти Џорџа Флојда, био добар импулс за престанак протеста, макар у том граду, а онда циклично и широм САД, јер би тиме један од основних услова протестаната био испуњен.
„Наравно, то не зависи од председника Трампа, то је ствар тужилаштва у држави Минесота, али постоје још неке мере које би председник могао да уради, реторички. На пример, да пошаље неке позитивне поруке у вези са положајем Афроамериканаца, које би вероватно могле додатно да пацификују ситуацију. Без таквих мера не верујем да ће само употреба војске довести до престанка протеста“, указује саговорник Спутњика.
На питање како ће се актуелни догађаји одразити на предстојеће председничке изборе и Трампову председничку кампању, Милан Крстић, који је и уредник портала „америчкиизбори.рс“, каже да протести нису усмерени само против Трампа, јер таргетирају и локалну обесправљеност Афроамериканаца у градовима и државама где су и демократе на власти.
Демократе ће искористити прилику да критикују Трампа
„Уколико дође до додатне ескалације протеста, демократе ће засигурно покушати да то искористе као показатељ да председник Трамп није национални кохезивни лидер који уме да умири групе које се осећају обесправљено. То је дакле једна од ствари која би могла да буде плус за демократе пред изборе у новембру. Са друге стране, да би се капитализовала добит за демократе од такве критике, неопходно је и да се у читаву причу агилније укључи и демократски кандидат Џозеф Бајден. За њега многи Афроамериканци сматрају да им је наклоњен и генерално су му склони и због тога што је био потпредседник за време мандата Барака Обаме. Али, као што видимо, Бајден тренутно нема неку нарочито истакнуту улогу и даље је у изолацији због ковида и за сада не успева да се наметне као било какав лидер ових протеста“, примећује Крстић.
Бајдену, како каже, не иде на руку ни недавни наступ у једној радијској емисији, када је рекао да онај ко не гласа за њега, већ за Трампа и није Афроамериканац, што су неки припадници тог дела америчке популације протумачили као расистичку изјаву.
Афроамериканци би могли бити тас на ваги на будућим изборима
Када је реч о Трамповим шансама на новембарским изборима, иако би извођење војске на улице било нешто што би било по вољи његове базе бирача, веома је битно да он покуша да овом мером или претњом њене примене додатно не антагонизује један део Афроамериканаца који гласа за њега, каже Крстић.
„Део Афроамериканаца који гласају за Трампа није велики. Према неким анкетама из 2016. године, то је било око седам или осам процената. Међутим, у одређеним државама попут Џорџије и Аризоне избори би могли бити веома компетитивни и тај мали проценат Афроамериканаца који би гласао или не би гласао за њега, могао би да утиче на коначан исход, јер је афроамеричка популација у овим државама прилично заступљена“, објашњава Крстић.
Он напомиње да Трамп мора да води рачуна и о тим околностима, те да му на то већ скрећу пажњу неки кругови унутар његовог кабинета, попут његовог зета.
„Прича се да је Џаред Кушнер главни заговорник тога да реакција ипак мора да буде нешто одмеренија, док је рецимо Мајкл Медоуз из Беле куће присталица једног јасног приступа, у коме би требало рећи да ће се обезбедити сигурност свим грађанима Америке, ако треба и употребом војске“, закључује Милан Крстић.
Подсетимо, протести широм Америке почели су након што је полицајац у Минеаополису убио Афроамериканца Џорџа Флојда.
