Борбу Фриконоове супруге да се признају узроци његове смрти, познати француски недељник „Маријан“ описао је као „битку обичне грађанке против заслепљене етатистичке машине“, преносе „Новости“.
„Рак француског жандарма, послатог на Косово после бомбардовања НАТО, приписан је радиоактивности осиромашеног уранијума из пројектила снага коалиције који су коришћени против Срба 1999.“, пише француски лист.
Лорет Фриконо је водила процес против Министарства војске четири године пред судом, да би коначно успела да докаже разлог смрти њеног мужа.
„Имала сам срећу да ме је подржала експерт који ради у Европском суду и због тога смо добили процес. Желела бих, иако ми то није био циљ на почетку, да људи постану свесни да има оних који су умрли од рака, а да никад нису сазнали разлоге“, - поручила је Фриконо, коју је заступала судија Вероник Раше Дарфеј из Нанта.
Фриконо је позвала француско Министарство војске и Жандармерију да „покажу уљудност и не приморавају породице да иду у судске процесе, мислећи да ће одустати јер немају довољно доказа“.
Анри Фриконо је у Косовској Митровици у саставу Кфора боравио шест месеци током 2000. године у оквиру истражне јединице, пренео је магазин „Глас жандарма“, који је и објавио да ће име преминулог жандарма бити уврштено међу заслужне жртве. Ревија пише да је током боравка на Косову био смештен у бившој српској касарни која је претходно била бомбардована.
Лорет Фриконо истиче да је њен супруг болове у нози почео да осећа годину дана пре смрти.
„Испоставило се да му је било захваћено цело тело и да је за њега већ било касно. Умро је у мукама“, потресна је исповест удовице.
„Глас жандарма“ такође наглашава да су њену судску борбу подржали Национално професионално удружење војника жандармерије и Национална унија пензионисаних жандарма. Лорет Фриконо је, такође, добила и право на пензију, коју су јој претходно одбили Министарство војске и Суд за војне пензије у Рену.
Име Анрија Фриконоа биће уписано на великом споменику страдалим Французима у спољним акцијама, који је прошле године инаугурисао председник Емануел Макрон у парку Андре Ситроен у париском 15. арондисману. Такође, његово име биће уклесано и на споменицима у местима Локмаријаке и Сабл д'Олон, где је живео и где је рођен.
Утицај осиромашеног уранијума и обољевање војника из састава међународних снага две деценије теме су и у Италији. Више стотина припадника мисије на КиМ по повратку кући оболело је од малигних болести, а процењује се да је од последица карцинома више од 350 њих умрло. Да постоји веза између излагања осиромашеном уранијуму на КиМ и малигних болести, утврдила је истражна комисија италијанског парламента, а исти закључак у пресудама имали су и италијански судови, који су пресуђивали по тужбама породица умрлих војника за накнаду штете.
Последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом, бачене током бомбардовања 1999. године, биле су и тема у оквиру Спутњиковог ексклузивног видео серијала 20 година од НАТО агресије
Прочитајте још:
