Због овог драматичног призора, коме је сведочио, редитељ Драган Елчић решио је да се посвети нарочитој мисији и да сними филм о чувеном ратном хирургу Миодрагу Лазићу, који је преминуо од последица вируса корона у Нишу. Та животна прича о човеку који је спасао многе животе, темељи се на његовом ратном дневнику.
Редитељ бројних документарних филмова, телевизијских емисија и серија приводи крају сценарио за дугометражни филм о недавно преминулом легендарном доктору Лазићу. Сценарио са радним насловом „Срце на длану” која се темељи на аутобиографској причи, употпуниће чињеница да је редитељ чувеног доктора познавао лично.
Филм о хирургу Миодрагу Лазићу који је спасавао Србе
Иако је посао на сценарију готово завршен, Елчић још не зна како ће прибавити новац за снимање. Рачуна на помоћ Филмског центра Србије и Републике Српске. Учинићу све да га снимим, па макар био приморан да тражим алтернативне изворе прихода, али та помоћ не треба да стигне од неког ко тражи финансијски интерес, већ да разуме зашто је важно да се исприча прича о доктору Лазићу, каже Елчић за Спутњик.
„О тој важности причају сви људи које је он спасио, а говоримо о хиљаду и четристо и више људи. То је страшна слика у самом филму. У последњој сцени појавиће се сви ти људи који су данас живи захваљујући доктору Лазићу. Одговорно могу да кажем да су многи борци остајали на линијама спремни и да страдају, јер су знали, ако стигну до доктора Лазића у болницу ‘Жица’ – биће спасени. Он је био нада, светло, икона. Он је заиста у правом смислу речи икона рата целог сарајевског ратишта, али пре тога и Крајине, коридора“, каже нам аутор.
Он додаје да је оно што је доктор Лазић учинио за своје пацијенте јединствено и да се може ставити само у контекст дела Арчибалда Рајса, али је, каже, можда и више од тога.
Срби не праштају великанима
На питање, зашто се оваквих хероја сетимо и славимо их тек када више нису међу нама, каже да Срби не праштају некоме ко у овом тренутку ствара, ради неки велики посао. Једноставно, то је српски усуд, чудна матрица у којој живимо, истиче.
„О многим личностима које данас обележавају неку историју се мање или врло мало прича. Погледајте Милутина Миланковића, он је тек сада рехабилитован у правом смислу те речи, толико година после смрти постао је то што треба да буде. Имамо тај наш српски синдром да постоји некаква сујета. И поред тога сам поносан што сам Србин, али тешко је неке особине објаснити рационално“, оцењује награђивани редитељ.
Он се ипак нада да помоћ институција неће изостати, иако има горко искуство са филмом „Крст-ић“, који је, и из политичких разлога, неколико година чекао да угледа светло дана. Елчић сматра да државе морају да улажу у сећање на оно што се догодило, између осталог и зато да се историја не би понављала.
Глумачка подела је тајна
„Снимају се разни пројекти који немају никаквих додирних тачака са овим стварима које су заиста историјски важне, а ако се оне не забележе, као да се нису ни десиле. У окружењу се ради безброј пројеката, о ‘Бљеску’, ‘Олуји’, рату у Сарајеву, а ми се изгледа још нисмо издигли на тај ниво да размишљамо колико је то значајно. Ако се не направи филм који ће прећи Дрину, који ће отићи у свет, као да није ни урађен“, оцењује саговорник Спутњика.
Глумачка подела за филм о надљудским напорима ратног хирурга Миодрага Лазића да спаси животе већ постоји, али је Елчић држи у тајности, јер још није сигуран да ће филм угледати светло дана. Ипак нам каже да ће већина глумаца бити из Републике Српске, због језика и амбијента, док ће главне улоге поверити глумцима из Србије.
