Поред тога што је „Контур Глобал“ недавно обавестио косовску владу да излази из посла, о чему су две стране потписале уговор још 2017. године, америчка компанија је од приштинских власти затражила да им надокнади трошкове у висини од 20 милиона евра.
Косовско министарство економије је то објавило на Фејсбук страници истичући да су „изненађени и разочарани" таквом одлуком америчке компаније.
Ново Косово без подршке Америке
Посао на изградњи термоелектране снаге 500 мегавата, вредан 1,3 милијарде евра, који с места није макао за три године, готово од старта је био оспораван са разних страна. Секретаријат Енергетске заједнице је средином 2018. године саопштио да неколико елемената уговора о куповини електричне енергије између косовске владе и америчке компаније крши правила о државној помоћи. Потом су ММФ и Светска банка одлучили да не учествују у финансирању градње термоелектране јер их, како су објаснили, правила банке обавезују да подрже опције са најнижим трошковима, што екслоатација угља сада није.
Све то није поколебало Американце. Штавише, у свом обраћању Сенату, тадашњи кандидат за амбасадора САД на Косову, а садашњи амбасадор Филип Коснет, издвојио је “развој енергетске безбедности“ као један од његових приоритета током обављања дипломатске мисије. Он је тада прецизирао да нестабилност у енергетском снабдевању Косово годишње кошта око 415 милиона долара, односно око шест одсто БДП-а, због чега је, између осталог, најавио и подршку Америке изградњи термоелектране, „дизајниране у САД“.
У међувремену, Енергетска заједница са седиштем у Бечу је децембра прошле године покренула истрагу зато што је косовска влада, нарушавајући тржишну конкуренцију, доделила незаконите субвенције за изградњу термоелектране Ново Косово.
Термоелектрана не може без Газивода
На питање, зашто су Американци окренули леђа Новом Косову, универзитетски професор у Косовској Митровици др Душан Челић каже да овај случај треба шире посматрати, па и везати за преговоре Београда и Приштине. Он напомиње да је улагање у термоенергетски систем на Косову и Метохији непосредно везано за судбину хидросистема Ибар-Лепенац, односно за судбину права на управљање системом на језеру Газиводе.
„Та вода са језера, поред тога што водом за пиће снабдева половину становника Косова и Метохије, служи и као техничка вода за хлађење турбина термоелектрана Обилић. Зато свако ширење капацитета и инвестиције у нове капацитете подразумева једну врсту сигурности стварних права и управљачких права на хидросистему Газиводе“, објашњава за Спутњик професор Правног факултета.
Он каже да жели да верује да је одлука америчких инвеститора везана управо за ту чињеницу да то питање још није испреговарано. Челић је мишљења да су својинска питања суштинска која би требало да буду на преговарачком столу. Пре свега, како каже, мисли на два гиганта и два стратешка објекта, а то су управо Газиводе и рударски комбинат Трепча.
Челић подсећа да, када је о Трепчи реч, осим текућег пословања, нема ни наговештаја било какве инвестиције, па и да ово одустајање америчке фирме везује право за ту причу о преговорима и управљачким и стварним правима на хидросистему Газиводе.
„Наравно, не само да не искључујем него дубоко верујем да ту, с обзиром на то да је косовско друштво дубоко криминализовано, има и елемената криминала и корупције који су непосредни мотиви за одустајање од инвестиције. Али, једно је мотив, а друго су стварни разлози. По мени, стварни разлози су ти да на хидросистему Газиводе, на Трепчи, на бројним другим јавним добрима, још своје право полаже Република Србија. Док се то питање не рашчисти, мислим да ниједан крупни, озбиљан инвеститор неће улагати на територији Косова и Метохије“, истиче наш саговорник.
Ништа од инвестиција, посебно стратешких
Он напомиње да је до сада забележена концесија за управљање приштинским аеродром, као и да је право продаје електричне енергије продато страној компанији, али да већа, поготово стратешка улагања на Косову и Метохији још нису виђена. Подсећа и да је пропала француска инвестиција на Брезовици у форми јавно-приватног партнерства.
„Ја сам дубоко уверен да питања улагања зависе од политичких питања на Косову и Метохији. С времена на време се деси писмо о намерама, или студија о изводљивости када је реч о неком пројекту, али то је више нека врста политичког сигнала некој од структура на КиМ да, ето, странци имају поверења и желе да улажу. Ми до сада, међутим, нисмо видели стратешку инвестицију на Косову и Метохији“, каже Челић.
То је, како додаје, и основни проблем приштинских власти од чијих представника се често могло чути да је то један од разлога зашто улазе у преговоре са Београдом. Управо зато што нема улагања док се својинска питања не рашчисте.
Челић подесћа да је то Приштина покушавала да постигне једностраним актима, па су тако и донели закон о Трепчи коју су прогласили њиховим јавним предузећем. То, међутим, за озбиљне инвеститоре не значи ништа, већ је, како објашњава, само сигнал да застану и испитају у чему је спор.
Он зато сматра да је ту јако важна реакција Републике Србије која треба да буде јавна, да се страним инвеститорима, владама обзнани да постоје питања око којих постоји крупан спор.
На питање, како је одустајање америчке фирме од градње термоелектране пропраћено у Приштини, он каже да то доводе у дневнополитички контекст и превирања због ускраћивања поверења претходној влади и формирања нове.
„Разуме се да приштинско јавно мњење неће у први план истицати чињеницу да је главна сметња у ствари да својинско питање са Републиком Србијом није решено“, истиче саговорник Спутњика.
