„Форбс“ направио листу руских „мистериозних“ подморница /фото/

Амерички лист наводи да се понирање прве подморнице очекује у јуну. Ова нуклеарна подморница, попут „Белгорода“, требало би да у свом арсеналу носи шест нуклеарних торпеда „Посејдон“.

​У чланку се истиче да Русија, за разлику од Сједињених Америчких Држава, гради не једну, већ шест врста подморница, што представља „највећу модернизацију од времена Хладног рата“.

Аналитичар „Форбса“ описује подморницу класе „Белгород“ као „огромну подморницу која пркоси класификацији“ и истовремено служи као пловило за „специјалне шпијунске мисије“ и носач стратешког наоружања „Посејдон“.

Прошле недеље извор из војне индустрије изјавио је за Спутњик да ће се тестирање „Посејдона“ на „Белгороду“ наставити до краја 2021. Подморница „Белгород“ биће дуга 184 метра и биће најдужа подморница на свету, чак већа од стратешке подморнице Пројекта 941 класе „Акула“. Ако све буде ишло по плану, очекује се да се „Белгород“ придружи морнарици у септембру.

Очекује се да ће подморница Пројекта 09851 „Хабаровск“ бити представљена крајем овог месеца. „Хабаровск“ је положен у руском бродоградилишту „Севмаш“ 2014. године и представља озбиљно модификовану варијанту класе „Бореј“ смањених димензија која носи различито наоружање. О подморници није доступно много информација, осим да морнарица планира да изгради четири овакве подморнице.

​Следећа на „Форбсовој“ листи је стратешка подморница „Књаз Владимир“, прва модернизована подморница класе „Бореј А“ (Пројекат 955А). Ова подморница може да носи до 16 интерконтиненталних балистичких ракета „Булава“.

Очекује се да ове подморнице чине „окосницу руског нуклеарног обуздавања наредних деценија“, истиче се у чланку. Поринуто је још шест подморница класе „Бореј“ и очекује се да ће оне бити пуштене у рад у наредних неколико година.

Следећа је подморница-ракетна крстарица класе „Јасен М“, која носи ракете „Калибар“ за напад на копно, као и суперсоничне противбродске ракете „Оникс“ и хиперсоничне противбродске ракете „Циркон“. Руска морнарица има једну подморницу класе „Јасен“ (К-560 „Северодвинск“), до су у току поморска испитивања подмирнице „Казањ“, а „Новосибирск“ је поринут у децембру прошле године. Граде се још четири пловила класе „Јасен М“.

Аутор пише да не треба заборавити ни класу „Лада“, дизел-електричну ударну подморницу четврте генерације коју је конструисао биро „Рубин“ и која је наоружана противбродским торпедима, али и крстарећим ракетама „Калибар“. Подморнице су направљене управо за обрану морнаричких база, обалских вода и поморских стаза. Једна подморница класе „Лада“ пуштена је у рад 2010. године, а две би требало да уђу у употребу крајем 2020. и крајем 2021. године. Још две ће бити изграђене у бродоградилишту „Адмиралитет“ у Санкт Петербургу.

Последња на листи је побољшана „класа Кило“, у Русији позната као Пројекат 636.3 „Варшавјанка“ – још једна дизел-електрична класа пловила са противбродским и ракетама „Калибар“. Русија има у употреби седам ових подморница, при чему ће још пет бити пуштено у рад између краја 2020. и 2022. године.  

Аутор сугерише да „толико различитих класа подморница има своје предности и недостатке. Сматра се да је мање ефикасна, али подједнако се свака врста може боље прилагодити својој намењеној улози“.

Заиста, будући да руска морнаричка доктрина не позива на наметање морнаричке моћи широм света, нити операције скупих и изложених ударних група далеко од својих матичних лука, широка употреба подморница омогућава Москви обуздавање претњи у близини њених територијалних вода, ограничене могућности размештања за мисије попут недавне противтерористичке кампање у Сирији и, што је најважније, загарантовани други удар у случају изненадног непријатељског напада на Русију.