Ко је сахрањен у „Гробу 18“ археолошког локалитета Ширинград у Мачванској Митровици – питање је око којег се и данас ломе копља историчара и археолога. Први пут је ово питање постављено 1966. године и до данас се не зна одговор.
Наиме, 1966. године амерички археолог Имре Боб радио је на археолошком локалитету „Ширинград“ у Мачванској Митровици и дошао је до невероватног открића – велики словенски просветитељ Методије сахрањен је у Сремској Митровици. “Он је презентовао ово научно откриће стручној јавности на свесловенском конгресу и написао стручни рад, сви су остали без речи, а онда се десило нешто невероватно”, каже Мирослав Јесретић, археолог, преносе „Новости магазин“.
Сви су били одушевљени открићем, јер су могућности које је доносило биле невероватне. Сремска Митровица би постала место ходочашћа за све Словене. Нажалост, одмах се појавио археолог академик Владислав Поповић који је све оспорио.
Теорија Имре Боба звучи више него реално. Просветитељи су највише времена проводили на подручју Велико-моравске кнежевине и Паноније. Седиште је било у Сирмијуму. Методије је на управо у Сремској Митровици рукоположен за епископа и, практично, је био задужен за овај део Словена, да овде шири писменост.
„Откриће гроба великодостојника са крстом навело је Имре Боба да поверује да је то управо Методије, јер ни на кога другог се до данас и не сумња“, истиче Јесретић.
Крст који је пронађен у гробу чува се и данас у музеју у Сремској Митровици који свакодневно посећује овај археолог. До Ширинграда из Сремске Митровице може да се стигне пешице, преласком преко моста. Читав локалитет је убрзо после академикове оштре полемике напуштен и конзервиран. Међутим, градске власти и Министарство културе планирају да га покрију, припреме за посету туриста и поново отворе за археологе.
Чешка деценијама „форсира“ причу о путу хришћанска и писмености који су прошли Ћирило и Методије од Константинопоља до Рима, а дугачак је 7.500 километара. Итинерер спаја 10 земаља.
„Ова рута ће бити противтежа постојећим хришћанским рутама које постоје у земљама западне Европе, а спојила би све Словене“, каже Иван Страшин, представник Моравско-шлеског региона који је активно укључен као део ове руте.
Рута би почињала у Турској, ишла би преко Северне Македоније, Бугарске, Србије, Мађарске, Словачке и Чешке, а затим се настављала ка Риму, где је Ћирило сахрањен. Чеси су успели да Ћирила и Методија укључе у Европске путеве културе, а зарада је потенцијално велика.
За руту Путевима Ћирила и Методија највише су заинтересовани Чеси који су успели да је региструју као део Европских путева културе, али осим Словака није им се придружила ни једна друга словенска земља.
Прочитајте још:
