Авион је јединствен, један од оних који може обрадовати и војна лица и, на пример, Грету Тунберг (штета што она не воли авионе). Бе-200 је мулти-платформа која може слетати на воду и тврду површину, спашавати људе и бринути се за климу: гасити шумске пожаре (по томе је првенствено познат), распрскавати реагенсе у облацима и тако изазвати падавине. Поред тога, како је једном рекао шеф конструкционог бироа и произвођача авиона „Иљушин“ Јуриј Грудинин, разрађује се и питање употребе ове летелице за елиминацију загађења због нафте у водним резервоарима.
А сада Бе-200 може да потопи и подморнице ако то буде неопходно. Морнарица је 2015. године објавила чињеницу да ће авион добити такву могућност, и сада очекујемо премијеру.
Сергеј Шојгу објавио је да ће у ваздушном делу Главне војне поморске параде у Санкт Петербургу, која ће бити одржана 26. јула, бити представљени противподморнички авиони-амфибије Бе-200 „Алтаир“.
Као риба у води
Одлуку о стварању поједностављене путничке верзије војног амфибијског авиона А-40 „Албатрос“ донела је руска влада 1992. године. Као што се и очекивало, тај задатак је преузео конструкторски биро „Г.М. Беријев“ где су у совјетско време успешно конструисана возила као што су „летећи брод“ Бе-10, амфибијски авион Бе-12 и поменути А-40. Монтажа првих Бе-200 започета је почетком деведесетих, а први лет нове летелице обављен је 1998. године. Од 2000. године, Бе-200 је у серијској производњи као ватрогасно-спасилачки авион.
Труп Бе-200 има облик хидроплана велике брзине. То је неопходно да би се осигурао сигуран контакт са воденом површином при брзини од око 200 километара на сат. Наравно, спуштање такве летелице на узбуркано море је специфично. Ипак, Бе-200 може да узлети и слети на море, реку или језеро са дубином водног резервоара од најмање 2,6 метра и висином таласа до 1,2 метра, а за то му треба при полетању и при слетању полетно-слетна писта до 1300 метара. Изгледа да Бе-200 може, на пример, хитно доставити терет тежак неколико тона на било које место где постоји водни резервоар одређене величине, рецимо да је то било која река или језеро средње величине. Током гашења пожара, авион самостално, у режиму клизања на води попут глисера, може да сакупи до 12 кубних метара воде и затим да је усмери и избаци на место пожара. Горива ће имати довољно за рад у овом режиму 6 сати у једном лету.
Авион је одмах пројектован у складу са међународним авијационим стандардима, већ у тренутку конструисања се претпостављало да ће авион стећи велику популарност у свету. Бе-200 је коришћен за гашење шумских пожара у Португалу, Израелу, Србији, Грчкој. За њега су заинтересовани у Индонезији, купују га у САД.
Наравно, у Русији је Бе-200 постао незамењив, управо под вођством Сергеја Шојгуа који је пре Министарства одбране 18 година био на челу Министарства за ванредне ситуације.
Путнички Бе-200 се стално модернизује. Авиони конструисани после 2011. године су опремљени најсавременијим летачко-навигационим комплексом АРИА-200. Захваљујући савременој опреми са ЛЦД панелима доступне су информације о параметрима лета авиона, стању његовог система, као и визуелни подаци о окружењу, укључујући и лоше услове видљивости.
Откривање и уништавање подморнице
Није изненађујуће да се морнарица заинтересовала за авион. Приликом обављања претрага на мору, способности амфибијског авиона у потпуности одговарају флоти због велике брзине и носивости (до 7,5 тона или 64 особе). При обављању противподморничких задатака и патролних задатака авион је такође добар, јер у једном лету може да прегледа најмање 15 хиљада квадратних километара морске површине. Истовремено, он може избацивати хидро-акустичне бове за откривање подморница, а за њихово уништавање може искористити, на пример, противподморничку подводну ракету са самонавођењем АПР „Јастреб-М“ или торпеда АПР-3 „Орао-М“.
Бе-200 ће моћи да ради сам, али и у сарадњи са бродовима. Мислим да ће се амфибијска летелица осећати сигурније у комбинацији са ловцима, рецимо са Су-27 и Су-35 или Миг-31.
Отворено је питање хоће ли овај авион заменити друге противподморничке авионе Оружаних снага Русије, то јест, Иљушина Ил-38 и Тупољева Ту-142, и свог „рођака“, амфибијску летелицу Бе-12 „Чајка“, или ће деловати заједно са њима.
Са једне стране, поменути модели су произведени шездесетих и осамдесетих година прошлог века и упркос модернизацији, проблем неисплативости и истрошености није нестао. Са друге стране, нигде у отвореним изворима није речено да би Бе-200 преузео функцију главног ваздухопловца против подморница. Сачекајмо. Било како било, задатак ове врсте авиона првенствено ће бити да осигурају безбедност патролних подручја где делују подводне стратешке нуклеарне снаге Руске Федерације у Арктичком и Тихом океану. А такво јачање противподморничких снага флоте, наравно, повећаће сигурност могућег узвратног удара морске компоненте нуклеарних снага Русије.
Прочитајте још:
