Док се богате земље и фармацеутске куће утркују ко ће пре пронаћи што ефектнију вакцину против коронавируса, научна заједница у Србији покушава да у сарадњи са дијаспором прати сва дешавања, јер, иако нема довољно новца, има друге потенцијале.
Мост између наших младих научника код куће и у иностранству, који је направио Фонд за науку, нашој земљи помогао је током епидемије. Научници су пратили како реагују установе, разне клинике, на који начин се у борбу укључују светске ИТ компаније и држави дали конкретне предлоге за лакше праћење ширења епидемије.
Србија издваја новац за пројекте против Ковида 19
Директорка Фонда за науку Милица Ђурић – Јовичић, подсећа да је наша памет током ванредног стања реализовала и своје конкретне пројекте.
„Много тога је започето већ током пандемије, ту је лабораторија „Ватрено око“, ЕЛИЗА тест и домаћи респиратор чије је прављење финансирао Фонд за иновациону делатност, али и многи други пројекти. Такође смо видели да постоји значај наше научне заједнице и када су у питању друге струке, нису само медицина и биомедицина фокус науке и истраживања када је у питању пандемија“, подсећа саговорница Спутњика.
Зато, на конкурсу Фонда за науку, поред истраживача из области медицине и биомедицине, могу да учествују и они који се баве различитим социолошким и психолошким истраживањима, који могу дати одговор на питање, како боље реаговати у будућој кризи изазваној короном, али и у случају других природних катастрофа.
Биомедицинска истраживања су важна, али не треба заборавити да нам је коронавирус свима променио начин функционисања, додаје Ђурић – Јовичићева.
Променио се свакодневни живот
„Имамо ситуацију у којој се одједном променио начин учења, сва деца и студенти прешли су на учење на даљину, путем различитих дигиталних медија. Одједном се променио и начин на који радимо, комуницирамо, комплетна логистика. Безбедност је такође добила други облик. Такође смо сведоци да су се неке државне установе и приватне компаније јако добро организовале, неометано радиле, док су неки имали проблеме управо због сложености управљања системима у ситуацији када многи параметри утичу на рад, односно на људе“, каже она.
Наша саговорница додаје да је за очекивати да ће се на конкурс пријавити и млади који схватају колико је, поред проналажења боље дијагностике и вакцине, важно управљање здравственим системима у време пандемије. Важно је повезивање свих информација, али и управљање људским ресурсима у посебним околностима.
Сви конкурси и програми Фонда за науку намењени су нашим акредитованим научно – истраживачким организацијама, а корисници новца за истраживања су запослени на факултетима, универзитетима и институтима. Међутим, "Специјални програм истраживања КОВИД-19" флексибилнији је од других, јер има стратешки значај за Србију и циљ да у што краћем року доведе до конкретних резултата у борби против вируса и његових последица по друштво, каже нам директорка Фонда за науку.
„Могуће је да као спољни партнери учествују они који би се научницима придружили у акредитованим институцијама, то могу да буду клинике, компаније, разне агенције. Чак и физичка лица могу да буду ангажована као консултанти, уколико је њихово знање неопходно, ако могу да допринесу својим конкретним вештинама“, објашњава директорка Фонда за науку.
Међународна сарадња
Она додаје да програм подстиче и међународну сарадњу, укључивање научника из дијаспоре, али и иностраних истраживача. Конкурс се затвара 10 јуна у поноћ, пројекат је прво потребно послати у краткој форми, а идеје које прођу касније ће бити додатно образложене.
У нашој земљи, само у оквиру научних институција, ради 4.000 доктора наука млађих од 40 година. Први пут у последњих осам година они су, захваљујући оснивању Фонда за науку Републике Србије добили прилику за истраживачки рад под окриљем државе.
