Готово је пак извјесно да ће до 1. јула бити отворена већина хотела у Црној Гори, али то туристичким радницима не улива превише оптимизма.
Александар Франета, власник пет приватних луксузних објеката за издавање у Лапчићима изнад Будве, за Спутњик каже да су сви гости који су код њега за ову годину били резервисали, у међувремену — отказали резервације.
Празна плажа у Бечићима
„Моја лична процјена је да ће туризам ове године минимум 70-80 одсто бити лошији него прошле године, што ће довести у катастрофалну ситуацију све приморске општине, а поготово Будву, гдје су људи уложили огроман новац у изградњу нових хотела и апартмана... Прво и основно, ресторани и кафеи.. — ништа није отворено осим неких 20 одсто који имају своје раднике, док остали нису ни отварани јер немају своје раднике нити имају туристе. На плажи у Бечићима ви сада немате апсолутно никога“, образлаже Франета за Спутњик.
Он такође додаје да за сада нема назнака кад би сезона могла да почне — јер ништа не зависи од Црне Горе.
„Имамо огроман проблем јер поједине земље, према којима смо ми отворили границу (попут Хрватске и Њемачке...), то исто нису учиниле према нама. Такође, сви који имају туристичке објекте су мање више задужени или код странаца или приватно, а банке и јавни извршитељи су већ кренули на њих. Поставља се питање одакле то да сервисирају, а додатно немају ни радну снагу јер је граница према Србији затворена. Ми сами себе гурамо у пропаст“, упозорава Франета.
Без руских туриста
У контексту упитне туристичке сезоне, наш саговорник се осврнуо и на најскорију прогнозу једне од три признате америчке рејтинг агенције „Фич“, која је ове године објавила прогнозу пада хрватског туризма за чак 70 одсто, оцјенивши да је у Црној Гори ситуација много гора него у Хрватској.
„Једина особа која је исправно рекла је госпођа Ана Нивес Радовић из Туристичке организације Котор, која је казала да ће ова сезона потпуно да пропадне. Да ће следећа сезона да буде на пола од нормалне, а да тек за 3-4 године треба да очекујемо да се вратимо на претходну годину и по броју гостију и по томе што ће они у Црној Гори моћи да потроше“, упозорава Франета, уз аргумент да је ове године приде онемогућен и долазак руских туриста, који чине преко 30 одсто гостију на Црногорском приморју.
Да ствар буде алармантнија, према најновијим подацимa Свјетског савјета за туризам и путовања, допринос сектора туризма и путовања црногорској економији много је већи од до сада саопштаваних 1,2 милијарде евра.
Наиме, допринос туризма и путовања црногорској економији износи 1,58 милијарди евра, што чини чак 32,1 одсто црногорског БДП-а, док је за туризам и путовања везано чак 66.900 радних мјеста у Црној Гори, односно 32,8 одсто укупних радних мјеста у држави.
Најбрже ће се опоравити луксузни туризам
Ипак, иако сектор туризма са повезаним дјелатностима чини готово трећину црногорске привреде, већ сада је јасно да ће због пандемије ковида 19 путовања широм планете бити значајно ограничена, па од ове туристичке сезоне нико не очекује много.
На удару су готово сви туристички радници и агенције, док су предвиђања да ће они који преживе ову годину, морати да се навикну на нови начин рада, који ће укључивати бројне епидемиолошке мјере, барем док се не открије вакцина или лијек за ковид 19.
Са друге стране, за оне који планирају одмор у Црној Гори, за сада је јасно да ће најмање проблема имати они туристи са мало дубљим џепом. Просто, луксузни смјештај, као стандард, даје више простора по поједином госту, па је самим ти и социјално дистанцирање лакше како гостима, тако и особљу.
Зато се и очекује да ће се луксузни туризам и у Црној Гори и глобално много брже опоравити и прилагодити на пословне промјене, а када је у питању црногорско приморје, ту се прије свега мисли на дестинације попут Град хотела — Свети Стефан, хотела Сплендид и сл...
Такође, с обзиром да је епидемија вируса корона у Русији, из које годишње Црну Гору посјећује највише туриста, и даље на снази, нешто каснији опоравак тог тржишта вјероватно ће имати драстично негативан утицај на билансе црногорског туризма, који ће ове године морати да се фокусира првенствено на тражњу из региона.
Ту се прије свега мисли на госте из Србије, чији су туристи друга најбројнија група на црногорском приморју. Спутњику је нпр. речено да ће у једном приватном смјештају више средње класе у Будви, ако до 1. јула буде све како треба, главни гости бити из Београда и Новог Сада.
Најгора од свега је, како кажу власници приватних смештајних капацитета, неизвјесност, па за сада нема ни превише интересовања и резервација што утиче и на потенцијално формирање цијена.
Хрвати драстично спустили цијене
Као индикатор за туристички сектор у Црној Гори могла би да послужи и ситуација у сусједној Хрватској, гдје су цијене за изнајмљивање апартмана и кућа на хрватској обали Јадрана, према писању тамошњих медија, знатно ниже у односу на прошлу годину, иако је потражња и даље веома скромна.
Како пише портал „Индекс“, цијене апартмана у предсезони и након сезоне у Хрватској током 2019. године кретале су се од 40 до 100 евра, док су у сезони биле од 60 до 200.
Ове године се од 25 до 40 евра крећу цијене апартмана у предсезони, док су у сезони између 45 и 70 евра, што говори колико је прошле године у предсезони коштао најам најјефтинијег апартмана на хрватском Јадрану, толико ове године кошта најам најскупљег.
Додајмо, на пад цијена у хотелском и приватном смјештају ове године засигурно ће утицати и цијене у сусједним конкурентским земљама, које ће такође због смањене тражње ићи на снижавање цијена, па се очекује да ће се туристичке дестинације надметати и у том сегменту. Ипак, нико поуздано не може да каже како ће заправо изгледати летња туристичка сезона 2020. године.
Прочитајте још:
