„Следећи састанак биће одржан у фебруару, а пре тога ће у октобру бити одржана онлајн конференција. Лични састанак требало је да се одржи у октобру, али је одложен због вируса корона“, објаснила је она.
У међувремену, напоменула је Засова, сарадња научника двеју земаља наставља се у формату телеконференције.
Према концепту заједничке научне радне групе Русије и САД, свемирска летелица „Венера Д“ спровешће свеобухватно истраживање атмосфере Венере, њене површине, унутрашње структуре и околне плазме. Лансирање је планирано за 2027-2029.
Научница наводи да је организација мисије на Венеру сложенија од лансирања таквих станица на Марс, због физичких параметара на површини планете – температуре од готово 500 степени Целзијуса и притиска од око 100 атмосфера.
Newly-Processed Views of Venus from Mariner 10.
— Noam :: -1 * -X = X (@Izenplanet) June 8, 2020
JPL engineer Kevin M. Gill. gets 46 year old images of the second planet to talk a little louder.#Back2Venus pic.twitter.com/xIPz0EbgLh
„На Венери заправо улазите у воду, јер је густина атмосфере велика. Слетање је лакше, али је теже радити“, објаснила је она.
Совјетски Савез извео је укупно 10 успешних слетања на Венеру. Основна конструкција совјетске станице за слетање, која је коришћена у мисијама „Венера“ и „Вега“, биће употребљена за нову руско-америчку мисију „Венера Д“.
„Користимо станицу ‘Венера/Вега’, јер је то идеална машина, само ћемо на њу ставити савремене апарате“, прецизирала је Засова.
Ове године у јуну, 9. и 13, обележава се 35 година од како су совјетски свемирски апарати „Вега 1“ и „Вега 2“ почели да се спуштају из орбите Венере на њену површину. Уређаји су успешно слетели 11. односно 15. јуна 1985. године.
Прочитајте још:
