Како је наведено у извјештају који третира дешавања из прошле године, у децембру је парламент донио Закон о слободи вјероисповијести и правном статусу вјерских заједница, који је замијенио акт о положају вјерских заједница из 1977. године, усвојен још у периоду постојања СФРЈ, у вези с којим су се званичници сагласили да је застарио и неадекватан.
У извјештају се истиче да је Српска православна црква (СПЦ) нагласила да је ново законодавство дискриминишуће, наводећи да се њиме неправедно омогућава држави да утврди власништво над вјерским објектима или земљишту изграђеном или добијеном захваљујући јавним приходима или „заједничким инвестицијама грађана“, или је било у власништву државе до 1. децембра 1918. године, и за које није било доказа о власништву од вјерских заједница.
Како се тврди, СПЦ је указала да је закон нејасан, јер није прецизирао на шта се „докази о власништву” односе.
СПЦ је изјавила да те мјере значе „одузимање и национализацију вјерских објеката”, и да се то дешава, иако СПЦ има власничку документацију за сваку од својих некретнина, али да ни та документа не би била довољна.
„Влада је одговорила да нови закон дефинише услове да се питања власништва утврде у складу с постојећим административним и грађанским процедурама, наводи да неће бити ад хок одлука изван прописаних правних процеса, нити је било намјере да се избаце вјерници из вјерских објеката“, наводи се у извјештају који је синоћ представио Мајк Помпео.
Истиче се да су Влада и дио вјерских заједница потврдили појединачне споразуме, који су остали на снази без обзира на новоусвојени вјерски закон.
„Широко распрострањене демонстрације обиљежиле су расправу о закону, а наставиле су се и касније“, пише у извјештају.
Указано је да је током гласања у парламенту било уличних протеста у Подгорици, и да су се одиграли и у неколико других градова широм земље, уз извјештаје да су протести углавном били мирни, осим изолованих случајева бацања камења и испаљивања ватромета на полицију.
„Било је и извјештаја о интернетским подстицањима насиља. СПЦ је оптужила Владу и предсједника (државе Мила) Ђукановића за подстицање етничких ставова који изазивају подјеле. Премијер Душко Марковић рекао је да „не постоји скривена агенда“ који има циљ преузимање имовине СПЦ. Након усвајања закона 27. децембра, СПЦ је организовала редовне мирне протесте на које је изашло хиљаде људи. Неки скупови у Никшићу и Подгорици имали су више од 50.000 учесника. Грађани су блокирали путеве у Подгорици, Никшићу, Пљевљима, Беранама, Херцег Новом, Тивту, Бару и Андријевици, док су други учествовали у шетњама од својих градова до мјеста одржавања. СПЦ је најавила да ће сазвати протесте четвртком и недјељом сваке седмице док парламент не укине закон. Они су такође најавили да ће оспоравати закон пред Уставним судом. Влада и аналитичари наводе да наизглед постоји координирана кампања дезинформација, пропаганде и провокације, од којих неке долазе из трећих земаља, које траже да се догоде етнонационалистичке подјеле и изазивају сукоби кроз протесте - наводи се у извјештају Стејт департмента.
Истиче се да су остале вјерске групе, укључујући Католичку цркву и Исламску заједницу, износиле да питање вјерске имовине треба регулисати другим законима и да се то не третира законом о слободи вјероисповијести, мада им је касније указано да је то питање између Владе и СПЦ.
„Неке вјерске заједнице изразиле су забринутост због закона, сматрајући да његове одредбе представљају корак ка стварању де факто државне религије, наводећи да је Влада снажно фаворизовала (канонски непризнату. прим.аут.) Црногорску православну цркву. Црногорска православна црква била је једина вјерска заједница која је прихватила имовинске одредбе закона, наводећи да би закон „вратио њихову закониту имовину“ - истакнуто је у тексту извјештаја.
Прочитајте још:
