Уз то, Резолуција 1244 има две важне карактеристике – трајност и правну обавезност, истиче наш познати правник, проф. др Владан Кутлешић који је изричит у оцени да тај документ Савета безбедности УН не иде у прилог Приштини.
На питање колико је Резолуција 1244 донета 1999.године на страни Београда, а колико је на корист Приштине, професор Уставног права на Универзитету „Унион-Никола Тесла“, Кутлешић за Спутњик у први план ставља њену одредбу о територијалној целовитости СР Југославије, односно њене сукцесорке Србије, у чијем је саставу Косово и Метохија.
Косово је Србија све док Београд чува Резолуцију 1244
Друга добра ствар у Рeзолуцији је то што она, за разлику од свих других, није донета на годину дана, него трајно, ад инфинитум, што, како објашњава, значи да може бити укинута или промењена само уз сагласност свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, или у договору са Србијом.
То је, додаје он, веома велика разлика у односу на друге резолуције, каква је она која се односи на Кипар, која се сваке године обнавља, што значи да сваке година мора о томе да постоји сагласност.
С обзиром на садашњу ситуацију јасно је колико је значајна управо та карактеристика Резолуције 1244, јер више никада сигурно не бисмо добили Резолуцију у којој пише да је Космет у саставу Србије, истиче Кутлешић. Онима којима то не одговара то више не могу да промене, јер се са тим, из својих разлога, неће да сагласе Русија и Кина, чији је представник, подсећа он, када је резолуција доношена 1999. године, изашао са седнице приликом гласања, па Кина није била против. У сваком случају и то је нама одговарало, мада би, каже, боље било да су били у сали и гласали ЗА.
Правно обавезујући документ
Он указује на још једну важну карактеристику Резолуције 1244 - да је правно обавезујућа.
„Уз податак да је њена важност без временског ограничења, трајна, она има још једну ретку особину, да је донета по Глави 7 Повеље УН, по којој су ти акти СБ правно обавезни. Сви остали акти СБ су политички обавезни. То је велика разлика, јер је правна обавезност виши степен обавезности од политичке, али и значи да се за случај потребе може користити мехнаизам Међународног суда правде“, објашњава наш сгаоворник.
Оно што је, мећутим, за нас посебно важно када је у питању Резолуција 1244 је то што колико год да је растао капацитет Косова и међународна подршка ишла у том правцу, они не могу да укину протекторат над Косовом, јер је он уведен том Резолуцијом. Кутлешић објашњава и каква је последица тога.
„Последица је да колико год да се смањује оно што се зове међународно присуство на Косову, то мора да опстане, па макар се свело на једног човека. Могу да га сведу симболично, на једног цивилног високог представника и на једног војника, али и тада ће то и даље бити део територије Србије над којим Србија нема фактичку власт, али међународна заједница има протекторат, објашњава Кутлешић.
НАТО присуство се не може укинути
Он подсећа на најновију вест да ће 764 војника НАТО бити на Косову, пошто је он по Резолуцији задужен за безбедност и његово присуство се не може укинути, па макар тамо био само један његов припадник, док сам СБ обезбеђује цивилне представнике, којих је сада око 150. И колико год да се смањује њихов број, они ће по Резолуцији, тамо бити присутни.
На питање да ли је онда Резолузција 1244 директна сметња да Косово добије столицу у УН која им је главни циљ, он објашњава:
„Резолуција спречава да се укине протекторат над Косовом. Под протекторатом би рецимо могли да имају статус посматрача, али опет и за то треба сагласност СБ, односно сагласност Руса и Кинеза. За сада, интереси Русије и Кине су тако постављени да нама одговарају. Теоретски посматрано, ако би се СБ сагласио да је Косово независно ту је прича завршена и формално“.
Само Србија може да потре Резолуцију
Он, међутим, указује на то шта још хипотетички може да се догоди.
„Ако бисмо ми постигли некакав споразум са делом СБ што се не би свидело Русима и Кинезима, тада би Резолуција дошла у једно специфично правно стање које се зове изобичајавање. Она би изгубила предмет свога постојања. То значи да у Резолуцији више не пише да је Косово у саставу Србије и оно може да постане самостална држава, може да постане округ у Србији, све варијанте су могуће, уколико се тако договоримо“, објашњава некадашњи професор Факултета политичких наука, а потом и Правног факултета Унион „Никоила Тесла“.
Само наш договор могао би да отклони ту обавезност и, како истиче, одатле косовски Албанци имају само један интерес, да се скине међународни протекторат.
„Он се може скинути једино кроз Резолуцију 1244, а ми контролишемо скидање Резолуције било тако што пристанемо на њихов предлог, било тако што се некако договоримо и искључимо фактор Русије и Кине“, прецизирао је наш саговорник.
Приштина је и не помиње
На питање где Приштина за себе види највеће упориште у тој Резолуцији, Кутлешић каже да она уопште не иде њима у прилог.
„Та Резолуција уопште не иде у њихову корист и као што се види они никада неће ни поменути да она постоји, јер она њима не одговара. Те 1999. године су они били пресрећни јер су Резолуцијом добили оно што им Србија није хтела да да у Рамбујеу, али су у међувремену они освојили много више него што ми нисмо хтели да им дамо. То је апсурд“, истиче Кутлешић.
Саговорник Спутњика закључује да је Резолуција реметичлачка у односу на циљеве оног дела међународне заједнице који жели независно Косово, због чега им смета и брана је Косову које је протекторат да постане међународно призната држава.
То остаје тако докле год Резолуција постоји, подвлачи Кутлешић који нема никакву дилему да је она нама на корист, а не Приштини.
