Овако епидемиолог Зоран Радовановић за Спутњик коментарише наводе Асошијетед преса да су четири западнобалканске земље међу којима је Србија суочене са скоком броја новопотврђених случајева заразе коронавирусом после ублажавања рестриктивних мера.
Поред Србије, у чланку АП-а поменуте су и Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија. Агенција наводи да је Србија прешла пут од веома строгих мера забране кретања до готово потпуног укидања ванредних правила као и да су у Србији постепено дозвољавана масовна окупљања са све већим бројем људи који не држе одстојање од других и не носе маске, иако су власти саветовале коришћење заштите на јавним местима.
Северна Македонија бележи рекордне случајеве обољевања од самог почетка епидемије, а претходног викенда је враћен полицијски час који је раније био укинут. Албански премијер Еди Рама запретио је поновним увођењем забране кретања у овој земљи због наглог повећања броја нових случајева заразе, оптужујући грађане да игноришу препоруке здравствених власти. Бугарска такође обара рекорде у регистровању новооболелих, па надлежни најављују предузимање крајњих мера уколико буде неопходно. У Босни и Херцеговини је током јучерашњег дана регистровано 78 новозаражених што је највиши пораст од 30. априла, само у Сарајеву је било 20 новозаражених.
Срби само из крајности у крајност
„Генерално, то је наш аутохтони проблем, јесмо се опустили, а разлози су различити. Имали смо један од најрестриктивнијих система забрана у Европи, а онда смо одједном све пустили, а СЗО инсистира да се мере олабављују једна по једна. Значи, тамо шестог маја требало је да кажемо ајде, сад ћемо да допустимо на пример да на отвореном простору буде толико и толико, па онда пратите неколико дана и ако се ништа не дешава, уводите другу меру. Затим, хајде, може без маски, на пример, на отвореном, па повећате број људи који могу да се окупе, и тако даље“, сматра Радовановић.
Изјаве чланова републичког кризног штаба да се не треба толико ослањати на бројеве новооболелих, Радовановић коментарише као тачне, али истиче да у Србији поново искачу жаришта. Он указује да су универзитети под катанцем у већини земаља западне Европе, док смо их ми отворили. Ту се, како каже, ишло на свестан ризик да се заврши семестар, али скупови и утакмице, то нам није било потребно.
У броју оболелих нема правилности
Чињеницу да последњих дана број новооболелих не пада и да се не приближава цифри од само 18 пацијената која је регистрована првог јуна, наш саговорник не посматра као забрињавајућу, јер у броју оболелих нема правилности.
„Пре првог јуна број је био знатно виши, ишао је и до 144, после тога је такође био преко сто. Тако да је то била случајност када је једини пут ишао испод 20. Два пута је још био 24, а углавном је било више. Тако да, када би се рачунало, средња вредност би била негде око 60, 70, у сваком случају преко 50. Е сад, колики је стварни број, видело се када су се вратили студенти у Београд. Одједном, заражен студент из Новог Пазара, па студент из Ниша, Лесковца, разних крајева Србије... Свуда тамо постоји још жаришта, без обзира да ли их ми откривамо или не“, објашњава епидемиолог.
Вируса ће бити током целог лета
Правило према коме је неопходно да прође 28 дана без иједног оболелог како би се епидемија одјавила, Радовановић објашњава формалношћу, јер се и раније дешавало да болести више нема у смислу да се јави тек по неколико случајева, па се људи изненаде када се објави да се епидемија одјављује, пошто тада болест више није проблем. Како каже, такав је пропис.
„Ми можемо сада само да се уздамо да ће лето да учини да полако овај талас замре, не да нестане, вероватно ће целог лета бити понеки оболели, а да ли ћемо их откривати, то зависи од тестирања. Али, то ће бити углавном лаки облици зато што је мања количина клица које се лети пренесу и онда по логици ствари - мање клица, лакша је болест, то је општепознато правило“, закључује Радовановић.
