Према Тачијевим речима, он се неће кандидовати за председника на следећим изборима, а одлази у околностима „када ће земља бити у правом смеру“.
Тачијево повлачење – нова ера на Косову или обмана?
Политички аналитичар Неџмедин Спахиу није изненађен том изјавом и за Спутњик каже да је уверен да Тачи не говори истину и да иза свега стоји лични интерес и нека врста обмане:
„Читава његова стратегија последњих 20 година била је заснована на томе како да се одржи на власти, како да све своје политичке ривале сатера у замке – и у томе успева. Последње што му је на памети су интереси Косова и јавни интереси. Он је успео у политици јер је гурао искључиво један интерес, а то је његов лични“.
Уколико би се испоставило да се Тачи заиста повлачи, Спахиу сматра да би такав потез за Косово представљао нову еру, јер су последњих 20 година биле у знаку његове владавине. Према њему, то би изнедрило нову политичку фигуру, која би на Косову започела сасвим другачију политику, која би зависила од онога ко би његово место заузео.
С друге стране, ако је повлачење дефинитивно, политички аналитичар Стефан Филиповић оцењује да Тачи тиме прихвата да Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија преузима доминантну позицију међу бирачким телом које је било циљна група ПДК.
„Он више не може да побеђује на игру и причу да је он био део ОВК и да су они заслужни за тзв. ослобођење Косова, демократију и слично. Та ратна прича више не ’пали‘ код бирача на Косову, а против приче Покрета Самоопредељење о социјалној правди, демократији, слободама, реалном економском расту, корупцији и организованом криминалу, тренутно не постоји ниједна политичка формула“, истакао је Филиповић.
Комплексни разлози за повлачење
Он додаје да је то прихватање реалности да ратне коалиције више не могу да добију изборе на Косову, јер су сада образовани млади људи доминатни у гласачком телу, а они гласају неоптерећено, на основу политичких програма, од којих, према Филиповићу, најозбиљнији има управо Покрет Самоопредељење.
Филиповић је уверен да иза Тачијевог потеза стоји сет комплексних разлога, међу којима су и његова свест да неће имати скупштинску већину за избор председника, као и то да се на политичкој сцени Косова појавила растућа сила – Покрет Самоопредељење.
„Рекао бих да постоје и други фактори, а мислим да они долазе из сфера: високе политике на глобалном нивоу, међународних притисака и односа у преговорима Београда и Приштине“, сматра Филиповић.
Дијалог Београда и Приштине
Спахиу сматра да би се Тачијево повлачење одразило и на однос између Београда и Приштине, јер је политика коју он води према Београду руковођена личним интересима, тако да би се са доласком некога ко има визију у интересу Косова и региона, потпуно променио и карактер друштва.
„То је као Југославија након Тита, с тим што поређење није дословно, јер је Тито био светска личност. Он је био значајна особа која је одиграла важну улогу, чиме није профитирала само држава коју је водио, већ и свет. Код Тачија је другачије. Само је он профитирао“, истакао је Спахиу.
Насупрот Спахиуу, Филиповић је поборник теорије да, по том питању, на Косову постоји национални консензус, односно не постоје никаква одступања ни разлике у односу са Београдом и сматра да су једине разлике између политичких партија у начинима остваривања стратешких циљева.
Побољшање односа у региону?
Спахиу сматра да би Тачијево одступање од политичког живота било у интересу Косова, јер друштво које живи под вођством једне особе 20 година не иде у добром смеру, што поткрепљује тврдњом да демократска друштва с разлогом мењају лидера на четири до осам година, а као пример наводи Македонију, где је смена генерације политичара довела до договора са Грчком.
„Због заоштрених односа између Београда и Приштине не пате само Косово и Србија, већ и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, читав регион. Нико неће да улаже у регион у ком има сукоба. Њих не занима ко је крив, него да ли има мира и спокоја или нема“, објашњава Спахиу и додаје да је Тачи по карактеру сукобљив, што се одразило на друштво и читав регион.
ОВК и Жута кућа
Упитан, да ли ће тај потез Тачију бити олакшавајућа околност ако се нађе пред судом због деловања у ОВК и Жутој кући, Филиповић одговара да је питање да ли ће се уопште наћи пред лицем закона, јер се на Косову све промене дешавају само под међународним притиском.
Подсетимо, Хашим Тачи је деведесетих година био командант Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, која је контролисала од 10 до 15 одсто укупних криминалних активности на Косову и Метохији. Та група је учествовала у терористичким нападима, кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији.
У јулу 1997. године, окружни суд у Приштини осудио је Тачија у одсуству на 10 година затвора због тероризма, а већ следеће године за њим је издата потерница. Након пет година, потерница је проширена и због почињеног геноцида.
Према изјавама известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, Хашим Тачи је био на челу организације за трговину људским органима, што је познато као „случај Жута кућа”.
Прочитајте још:
