Пре 30 година, 13. јуна 1990. године, прототип летелице „Јак“ први пут је извео лет. Јак-141 направљен је за опремање совјетских крстарица-носача авиона. Било је у плану да заштити ударне групе носача авиона од ваздушних напада, као и од напада на копнене и водене мете. Његов претходник, Јак-38, није био прикладан у те сврхе, јер није имао радар и озбиљно ракетно наоружање. Јак-141 је требало да исправи недостатке претходника, и у томе су успели – конструкција летелице је одговарала задацима који су стајали пред њим.
Самолет вертикального взлета и посадки Як-141. Фото: https://t.co/WqhcQYIgM2, https://t.co/IOgMWJys8h pic.twitter.com/mC4uv3Ez0L
— Ivan O'Gilvi (@o_gilvi) June 13, 2020
Погонски систем чинила су три мотора, а главни мотор је омогућавао вертикално полетање. Укупни потисак мотора достизао је 23,7 тона, што је омогућавало да летелица вертикално узлеће са масом већом од 15 тона. Узгред речено, амерички вишенаменски борбени авион Ф-35, који многи називају директним потомком летелице Јак-141, не може вертикално полетети под пуним оптерећењем.
Совјетски ловац био је наоружан авијационим топом калибра 30 милиметара и могао је да користи богат арсенал навођених ракета. Јак-141 под управом пробног пилота Андреја Сињицина поставио је 12 светских рекорда.
У јесен 1991. године почела су тестирања летелице Јак-141 на крстарици-носачу авиона „Адмирал Горшков“. Међутим, 5. октобра дошло је до несреће. Стајни трап авиона са бројем 77, којим је управљао пилот Јакимов, због превелике брзине је током вертикалног слетања пробио резервоар због чега је избио пожар. Пилота су спасили, али летелица се није могла поправити. Након тога је СССР погодила економска криза и програм конструисања летелице са вертикалним полетњем и слетањем је прекинут. Војска никада није користила летелицу.
Прочитајте још:
